Istinska

Volim da popijem svoju casu vina pre vecere, bas volim. U onom periodu vremena dok je spremam, u mojoj maloj kuhinji, u ritmu koji cesto zahteva da iz kuhinje izadjem, odem do dnevne sobe i kompjutera ili kauca gde nesto citam, ili popricam malo sa detetom. Ponekad nosim svoju casu iz jedne prostorije u drugu, nekad je ostavim u jednoj pa kasnije premestim u onu drugu. Svaki korak je poseban, kao da putujem oko sveta i na svakom od njih me saceka neko cudo. Ne znam kako sam od toga mogla da napravim ritual ali on se sam napravio. I ispuni me radoscu kao da zna da je ne srecem cesto. Ova je iz domace radinosti. Tako je  lepa. Ima sve to veze sa pripremanjem hrane. Ne volim da kuvam ali pripremanje hrane je metamorfoza, magija i atavizam, sve u jednom, kao blago podsecanje da sam ziva, na primer. I radujem se, da mogu, da spremim hranu, da imam kome, i da to slavim casom vina. Postoji i drugi deo, i on se vezao za nesto drugo. Uzivam dok sam gladna. I da sam gladna. Znam da ce zadovoljenje doci, ali ne zurim. Toliko je to zadovoljstvo veliko da mislim da bih mogla celu filozofiju zivota – mog naravno, drugi neka se snadju za svoju, filozofiju naravno – da iscedim iz jedne kriske limuna. Moze i onaj slucaj zveri pred sigurnim plenom. Samo je sve malo personifikovano. Uzbudljivo je, htela sam da kazem, biti u mojoj kozi kad se nadjem u tom raspolozenju.

U hrani nekad uzivam, nekad ne. 

Kad izlazim, slicna stvar. Najuzbudljiviji mi je deo pred izlazak.  Na spremanje potrosim najmanje vremena. Ne razmisljam o samom izlasku, ni o osobi sa kojom izlazim, ni o cemu nemam ocekivanja (osim onih bazicnih da svet nece puci bas kad sam ja izasla u grad). Moje vreme pre izlaska je u stvari izlazak. Euforija pospe malo magicne prasine po meni i bude mi jako l_e_p_o. Polugola ili posve gola sedim, ustajem, skacem, ili otvorim vrata terase i naslonim se na okvir pa gledam u grad. Kad bi me neko pitao sa susednih terasa sta to radim, ja bih imala spremno objasnjenje – izlazim – i oni bi samo klimnuli glavom: pa da, tako su i mislili. Ali me niko nikada nije pitao. Pustim neku finu muziku pre toga. I pustim je glasno. Ponekad popijem casu vina koju nisam pre vecere jer nisam ni vecerala. Obavezno se i cesto nasmejem jer radi se o istoj stvari oko koje vrtim svoju filozofiju – onu istu moju i o mom zivotu. Glad, naravno. Opet je u pitanju glad. Retko kada nesto i pojedem – ne mogu jer sam previse uzbudjena. Ali to je normalno. Ne ide jedna pa druga pa treca – niz gladi – ne, dovoljna je jedna glad. Neka bude da se zove Istinska.  

U izlasku nekad uzivam, nekad ne.

Advertisements

3 thoughts on “Istinska

  1. Povratni ping: G & B. What about the Ugly? « Proza neuroza

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s