Lj.P.

Kumbia Queers su devojke iz Meksika i Argentine koje sviraju, i pevaju veselo, neku mesavinu punk kumbije. Kumbija je folk dance iz Kolumbije, koji se javlja u razlicitim oblicima sirom Latinske Amerike, i tradicionalno je vezan za jadne i bedne na dnu drustvenog bunara (lestvica kao metafora za drustvo je skroz promasena jer asocira na uzdizanje do neba a to je cisti bullshit, po mom misljenju; bunarenje je mnogo blize pravom smislu i znacenju zivota u bilo kojoj ljudskoj zajednici), ali je van te Amerike dosta popularan na razlicite nacine, a i u samoj toj juznoj polovini ove zemljane mase je isto popularan, pa se samo na tom primeru da zakljuciti da je popularnost cudna stvar. Tako sam negde procitala. Devojke na sceni su bile komicno-arhetipske i to me je odmah osvojilo: jedna u helankama sa leopard printom, jedna debeljuca u mornarskoj majici i mornarskoj kapi, jedna sa kaubojskim sesirom, jedna zgoljavica u baseball kacketu za bubnjevima koju je zaklanjala ona debeljuca, i jos jedna rock’n’roll chick sa cupavom kosom, visokim cizmama i Stratocaster basom koji me je strasno podsecao na kaktus iako nisam puno kaktusa videla u zivotu, sigurno ne onih koji podsecaju na Stratocaster. Kako su izasle na scenu u lepoj Luli, sve je odjednom imalo smisla jer su one znale gde se to kupuje. Posto i pevaju i pricaju na spanskom, mogla sam samo da nagadjam gde se smestio punk. Sex Pistols-i su mogli da pevaju „God Save The Queen“ ili onaj nepodnosljivo nepodnosljiv „My Way“, Kumbia Queers su izabrale da urade spansku verziju „These Boots Are Made For Walking“ i tradicionalne muzike sa svog parceta zemlje. I one su to odradile zabavno i energeticno. U pauzi izmedju pesama devojka-mornar se obraca publici iskljucivo sa ‘chicas’ tj. ‘devojke’. Ko se ne oseca tako veceras, ili nema jednu da obuce, neka se izgubi. A u publici ne pamtim kad je poslednji put bilo toliko krsno gradjenih momaka. I mame i tate su dosli sa svojom decom koja su queer, i neke devojke su dosle same, i sve je izmesano i sareno. Dobro sam raspolozena pa mozda zbog toga umisljam kako mi se svidjaju marginalci. Oni se ponekad okrenu umetnosti kao jeftinom nacinu da se zabave, ili se ne ubiju. I mainstream je okay u nekim pogledima. Sve dok ne tuku i jedni i drugi, ili ne pocnu da se ozbiljno interesuju jedni za druge. Kad to bude doslo, neki kraj ce doci, samo jos ne znam koji. A i ne moram da znam.

Posle devojaka dolazi izmesano drustvo iz Montreala, Psychotropical Orchestra, ciji ih promocioni materijal opisuje kao ‘Manu Chao on acid’. Ja sam taj shit probala jednom i zakljucila da droge treba iskoreniti ljudima iz mozga po svaku cenu makar i lobotomijom ali mene niko ne slusa, pa me takav opis nije impresionirao, medjutim ostatak opisa je bio bolji pa sam zato dosla. Krenuli su bucno i zestoko i posle onih kumbijansko-pankovskih safistkinja morali su da se ekstra potrude. Duvacku sekciju – trombon i truba – cine dve devojke. Go, chicas! Devojke duvaju kao da su dvaput vece, bosonoge na sceni, u lakim letnjim haljinama. To bi Tijana narocito umela da ceni, a oni koji ne znaju kako se takve stvari cene – bosonoge devojke, duvacki instrumenti i letnje haljine – neka zaobidju ovaj deo. Frontman je jedan celavko koga bi verovatno vecina devojaka zaobisla na ulici ili u svakoj drugoj prilici, ali sa takvim srcem on vodi svoj bend, i skace na sceni u svom teatralnom kostimu, usred zaglusne buke latinsko-psihodelicnog sound-a, te redovno proverava da nismo zaspali jer takva je legenda u Montrealu, da smo mi Torontonians dosadni i pospani vec oko 11 (ja jesam) ali veceras je izuzetak, i za nas i za njih.
Oh, I love my life, poslala sam sebi ljubavno pismo negde oko 1, i krenula kuci da spavam.

18 thoughts on “Lj.P.

  1. 🙂
    Lepo.
    Slusaj, pravicu se da ne primecujem kako forsiras feminizam, ali…

    u verziju Maj Vej od Pistolsa nemo mi diras!

    Mada zanimljivo, sem Frenkove, ima vise obrada te pesme koje je veoma lepo cuti.
    Takva je pesma, valjda.

    Da li lazem da bih voleo da sam prisustvovao toj svirci i desavanju koje opisujes.
    Ne.
    Ili ti opisujes i prenosis vrlo uspesno ili je zaista bilo jako dobro.
    Tipujem na oboje.

  2. „..forsiras feminizam..“
    Uvek 🙂

    Sto se tice verzija pesme „My Way“ i Pistolsa – parodija for parody’s sake nije moja vrsta entertainment-a. Frank je sjajan, ali ni on ne moze da pridje ovoj verziji nize. Dame Shirley Bassey owns this song. Njena je. Lirika, drama, snaga jednog takvog grla, i finale od koga pucaju kule, i gradovi, tvrdjave – ma sve neka pukne! Ja sam zaplakala kad sam je cula prvi put (a nisam placljivica), pa sam je onda pustala vise puta kad mi je vec krenulo… ali verujem da ima i drugih koji su dobri. Jeste, takva je pesma da bi svako pozeleo da moze da je otpeva za sebe, najbolje moguce.

    Sto se desavanja tice, snimila sam par malih videa, uslikala neke slicice, i nije mi uspeo ni upload fotografija ovde, ni upload videa na google videu, i ostalo je sve na mom opisu. Bilo je fantasticno.

  3. Parodija?
    Nastavi da zivis u neznanju, ako to zelis, sta drugo da ti kazem. 🙂

    Na ostalo nemam primedbi. 🙂

  4. Kako napisah sinoc komentar iznad, posmislila sam da je i momak i drugi pistolji sa njim samo pevao na SVOJ nacin. Moguce. Neka. Ima smisla. Tako treba. Bolje je od parodije u svakom slucaju. Ali mi se svejedno ne svidja 🙂

  5. Jedno je sigurno, da ne osecas kvalitet onog sto su uneli u svoju obradu, pa makar ga javno ne priznavala, ne bi osecala potrebu da polemises o tome.

    Mogu ja ovako do prekosutra… 🙂

  6. Ma nije to, nego sam ih uzela kao ikonu pop kulture. Besni mladi momci, niceg novog u tome, oni se javljaju od pocetka sveta. Meni ne smetaju sve dok ne tuku, ili moram da ih slusam stalno. Otpor establishment-u, i my way sindrom – da, svakako, ni to nije nista novo. Ali treba probati, sto da ne.
    Sad si me podsetio da mi sedi u drafts folderu jedan tekst…uh, nisam bila sigurna da li ga objavljivati pa sedi zaboravljen. Kad se vec ovako desilo, nema svrhe da i dalje trune 🙂

  7. Razmisljam dalje na temu, verovatno je bilo dosta hrabro u tom trenutku uraditi tako nesto, bilo koju verziju tih pesama. Nisam im nikad prisla na taj nacin. Ali to je zato sto ja ne priznajem vecinu autoriteta, i nisam nikad mislila da to treba dokazivati. Bilo nasiljem, bilo parodijom. Hm, ko zna.

  8. Procitacu novi post kasnije, kada zavrsim nesto.
    Pistolsi nisu moja omiljena grupa, pank nije pravac koji me je previse prozeo, ali ga postujem, a ponesto i volim.
    Maj vej u bilo kom obliku nije u vrhu mojih omiljenih pesama.
    Ali mi je draga.
    I sugaran sam da svaka (da se ipak ogradim, ne bas svaka) obrada te pesme ima vise slojeva, neke je lako pogledati sa prezirom ili nedopadanjem, neki zasluzuju postovanje.
    A sta ce nam prijati, moze da bude iz nekog opet levog razloga.
    A ni sam ne priznajem vecinu autoriteta.
    U stvari, bilo koji ne priznajem kada se namece, a kada ga sam osetim, onda to prelazi u postovanje.

  9. Da odreagujem na nesto na sta nisam iznad, kad si pominjala da je verovatno bilo hrabro sa njihove strane obradjivati te pesme.
    Boze, sacuvaj Kraljicu je objektivno bio jak udar na sistem.
    Sad, da li su uopste bili svesni sta realno rade, da li su blesavo srljali ili uradili promisljeno a imali muda, nemam pojma.
    U Engleskoj gde je tradicija postovanja dinastije u kulturnom smislu u srzi drustva, to je bio necuveno drzak potez, koliko god to nama smesno mozda delovalo.
    Realno opasan potez po njih.
    I nece biti nista cudno, meni se i cini verovatnim da je pomogao (mada na to pre svega uticu skandali koje kraljevska porodica sebi dopusta) razvoju britanskog razmisljanja o promenama o ulozi dinastije u sistemu.
    Malo li je?
    A ako ostavimo sve to po strani, sa muzicke tacke gledista ( moje misljenje, naravno), pesma je skoro pa sranje. 🙂

  10. Pa stvarno nema smisla.
    Sad videh da ti je ovaj post treci na top listi postova, a blog na cetvrtom.
    Ne moze posten coek ni da razmeni na miru koju pametnu sa tobom, a da se reflektori ne usmere ka separeu.

    O tempere, o more!

    😉

    (ako mi opet kazes da ne razumes moj humor, pogledacu te ostro i urokljivo, samo da znas.)

  11. Besni mladi momci, sto se mene tice. Oni redovno uzimaju na sebe da se bore ako ne bas i da obore sistem. Hoce svoje parce torte, i ko im to moze zameriti. Neki medju njima su tragicne a herojske figure, a neki samo tragicne. Ima i drugih, naravno. Nezadovoljstvo ostaje najjaci motivator ljudi (osim seksa, i ljubavi). Jer ima kratak put do besa. A bes je sjajna stvar ponekad, u stvari je uvek sjajna stvar, samo treba umeti sa njim.

    Sto se tice uticaja na britansko drustvo – ne, sve je to marginalno, po mom misljenju. Skandali i postoje za privilegovane klase. Oni na dnu kada prave shit, to nisu skandali, za njih postoje druga imena. Iako ovo malo sto znam o skandalima britanske kraljevske porodice (mi smo ovde isto podanici engleske krune zvanicno) meni nije nista skandalozno. Obicno ljudsko ponasanje sa viskom (velikim) para i slobodnog vremena, sa primesama dodatnih neruoza jer ti neko stalno visi okolo i prati svaki korak. To sto ljudi ocekuju da se oni ponasaju drugacije od ljudi, IZNAD ljudi, ili bolje, samo pokazuje da ljudi, kao masa, ne zasluzuju bolje od onoga sto vec imaju. Kao institucija, monarhija je verovatno bolja od crkve, ali mene ne treba pitati o institucijama. Ja bih sve to obrisala iz kolektivne svesti.

    Inace, Clash nisu losi, ali ovi i sve ostalo…buka. Sve dok ne moram da slusam, bar ne redovno, nemam nista protiv.

    Nemoj, molim te, ni ostro ni urokljivo :))

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s