U metrou

U metrou nisu sva sedišta popunjena, neki ljudi stoje. Ana se naslanja na vrata. Na sledećoj stanici otvoriće se suprotna. Na putu je kući, dobro poznaje ovu deonicu. Pogledom prelazi preko ljudi i reklama, gleda u pod. Odjednom joj privlači pogled jedna ruka. U pokretu je, ali okleva. Ili je spora da ne privuče pažnju, a upravo je to otkriva. Ide ka jednoj zadnjici u jeans pantalonama. Tkanina nije previše tesna, ističe finu oblinu i popunjenost, nešto belo viri iz desnog zadnjeg džepa. Ruka dugo putuje za tako malo rastojanje, možda će se predomisliti. Ili će je neko zaustaviti – birokrate na spratu iznad? Stiže do cilja i stisne zadnjicu sa donje strane, tamo gde je najbolje može zgrabiti. Vlasnik zadnjice, mladić kome je Ana videla samo profil do tada, poskoči iznenađen, okrene se… – ne, poznaju se. Nije loše odglumio; pre je zaslužio poen za trud. Devojka povlači ruku, on je uzima svojom i sada se smeše jedno drugom. Ana je iznenada razočarana.

2 thoughts on “U metrou

  1. A da se ruka i zadnjica nisu poznavali, pomislila je bila Ana…
    Kako juicy.
    Ili neukusno.
    Ovo je bio jedan trenutak gde se tako nesto moglo razmotriti. A trenuci su retki 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s