Vredi

Nije me očekivao. Sedeo je u zadnjem delu, kraj ulaza, sa dvojicom prijatelja. Nas dvoje nismo nikada sedeli pozadi. Nasmejao se široko, ustao, zagrlio me i napravio prolaz do četvrte stolice. Predstavlja me ostatku društva; jednog sam srela prethodno, drugog ne znam. Ne razumem zašto sede pozadi, set je već uveliko počeo. Ovde se od graje jedva šta čuje, a glas samo nekoliko metara dalje – glas zbog koga sam došla – je bolji nego što sam očekivala.

Ustajem i izvinjavam se uz osmeh – Ja ću preći napred, bliže bendu. Vidimo se kasnije.

Sedim za stolom tik uz muzičare. Bila sam dobro raspoložena, izašla uz slatki nagovor klinke u četvrtak uveče i nisam razmišljala kako će susret proći. Prošle su godine od poslednjeg. Sada uočavam male promene u dekoru. Klavir je nov. I dekoracije na zidu su pomalo smešne, ali neko ih je tu stavio punog srca, u naletu inspiracije. Muzičari su novi, i sa njima moj doživljaj. Uvek nov, je neodoljiv efekat svakog lepog doživljaja. Alex is extraordinary. Liči na urbanog drvoseču, u trenutnom modnom stilu među muškarcima, prelazi između grubog u nežno stvoreni na njegovom ličnom nasipu. Svakoj pesmi daje uvod i dimenziju za koju nisam znala. On ih tako lepo ispriča da bih mogla da provedem veče i slušajući jedino to. Istražuje ih, analizira, proučava… – ovo je njegova strast.  Gluva, slepa, alava, bezobzirna strast, i on njen rob i sluga.

Iskustvo je lepše nego što sam mogla da očekujem, iako nisam imala očekivanja, samo loš ukus neko vreme. Ali sada je to vreme prošlo.

Martin dolazi u toku pauze. Gde su ostali, pitam.
Otišli su kući.
Žao mi je da sam ispala neuljudna, ali ne puno. Svako je ovde iz svojih razloga. Moji su ovde, ispred mene. Martin je rekao za Alexa da je nešto posebno; i on je ovde zbog njega. Ističem opet da sam ga iznenadila i smejem se.  Krivo mu je, priznaje. On voli da sve predvidi, i sve zna bolje, ali se dosta dobro dočeka na nogama kad promaši. Uvek postoji i sledeći put.
Ne uvek, znamo i on i ja, ali dobro je da postoji.
Priča mi koliko zna o Alexu. Ne puno, osim da je proveo neko vreme u Njujorku i sada je ovde. Nastupa često, sa različitim postavkama. Ima velike planove, Alex, i veliki talenat. Uspeh je težak cilj. Ali to je njegov put. Nastupi na ovakvim mestima su blagodet života u ovakvom gradu. Videti talente u ovoj fazi, dobiti vrhunski performans na par metara udaljenosti, intiman, i pomalo gorak dah tuđe borbe i snova… bogato iskustvo. Ponese.

Martin izvlači iz torbe stranice papira. Krenuo je da piše opet ljubavnu poeziju, objašnjava. Čitam prvu stvar, i prepoznajem je. Malo je doterao, kaže. Jako je dobra. Mislim da ima veze sa mnom, ali nisam sigurna, ne sećam se jasno, i nije važno. Meni ne, ni njemu, pretpostavljam. Ako smo obogatili živote jedno drugom, to je najbolje što smo mogli dati, ili primiti. A jesmo. Ništa od toga planirano. I nije bilo lako.
Ali šta jeste lako.

Počinje novi set, i ja odlažem papire. Visoki ženski glas priča previše glasno u zadnjem delu kluba. Zahteva nešto napora da se ignoriše, od muzičara više nego od publike, verujem. Bilo je lako doći ovde večeras, vrlo malo napora uloženo. Imam slabost prema takvom konceptu prirodnog spontanog toka. Ali kad ne sanjam – slažem se, treba uložiti napor. Vredi.

Alex is extraordinary.

http://www.alexsamaras.com/listen.php

IMG_1202

Advertisements

5 thoughts on “Vredi

  1. Yep! 🙂

    Isprobava razlicite stilove, i u svima je dobar. On prosto uziva da peva. Predaje se tome kao da mu sve zavisi od pravog tona, pristupa… I ne izgleda lako ni lepo. Ali uzivanje je uzivanje 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s