Ruska crvena

Na kraju praznične nedelje i početku Nove godine, očekivala sam da ću se osećati bolje. Dve osobine su odgovorne za takvu naivnost: uprkos najboljim naporima što mojim što životnim ja sam još uvek optimista – alas! – i (to je bilo 1) 2: uvek ali uvek napakujem sebi očekivanja da će mi uspeti i ono što realno izgleda nemoguće. Dodati tome da je sasvim ljudski pomisliti da će praznici u kombinaciji sa neradnom nedeljom odraditi koje čudo na svakome – i eto. Nasela sam.

Bilo je znakova na samom početku da mi planovi neće ići na ruku: Umor. Loši snovi svake noći. Svi snovi se odvijaju na poslu – u svaki dan ustajala nakon celonoćne smene. Nervoza. Temperatura u stanu jako hladna. Temperatura napolju od podnošljive do jako hladne. Glavobolje. Potrošila previše. Izašla jednom i vratila se kući posle sat vremena. Internet ne radi već mesec dana tj. radi deset sekundi zatim ne radi pet minuta; možda su vanzemaljci uzurpirali moj kanal u svet i šalju kodiranu poruku iz dubokog svemira, samo mene ni najmanje ne interesuje šta javljaju – shit na Pandori ili ovde je svejedno shit – a niko drugi ne sluša. Pijana devojka mi je povraćala po čizmama u metrou; ona se izvinila a ja sam jedino želela da joj razvalim šamar, i još jedan, pa za njim još jedan, ubrzo za poslednjim i još… ona je izašla na sledećoj stanici i ja sam prestala da brojim. Čudne fizičke senzacije svuda po telu, ali računam da je to od suzdržavanja da ne ošamarim svet ili vrisnem tako jako da mi eksplodira grlo. Posle mesec dana poslali su novi modem i računam (realno) da ću ga dobiti za mesec dana – meseci stoje i ja među njima, kakav imidž… baby, dodaj mi gumicu, molim te, što pre! Razvila fobiju od vraćanja u rutinu, plakala par puta na tu temu ali odmah zatim uzela čašu vina i gle čuda, nije pomoglo.Shvatila da sam izgubila karmin koji mi je klinka kupila pre par godina za Mother’s Day – Russian Red; ona je birala i birala, sa znanjem da mama voli crveno ali specifično crveno, i džeparcem u ruci, i izabrala ga nakon savetovanja sa prodavačicom i velikom brigom da li je to pravi izbor.  Izabrala nasumice jedan film i u prvih nekoliko scena kineski gansgter obučen kao crnački gangster – cccc – i u pratnji naoružanih tabadžija ulazi u bednu radnjicu bednih imigranata u kojoj sedi majka sa malim detetom a on je došao da oca nauči pameti i odjednom mi se stomak stegao da sam jedva disala kad sam shvatila da će se desiti ono što se uvek dešava – zaklaće dete, silovati majku, razneti im glave, i detetu i njoj, ili sve to – i ruke si mi se tresle i ja sam se bacila na daljinski da ugasim pre nego što se bilo šta od toga desi jer ako vidim i samo pokret ruke ka njima znala sam da ću skončati na tom mestu, i… that’s entertainment, folks. To me nije naučilo pameti, kao što ništa nikada jer od pameti stvarno nema neke vajde, pa sam izabrala drugi film – Imaginarium of Dr. Parnassus, i setila se zatim da je to bila nezavršena poslednja uloga onog jadnog Hitklifa, a film je ostarela mašta ostarelog maštala tj. dated što bi se ovde reklo a ja bih prevela bezveze i to nije bio ni približno tačan opis mog stanja nakon filma, jer koliko da je film bio loš ja sam se osećala lošije. Žao mi je Terija ali sebe daleko više, a Hitklifa više nema pa se on ne računa. Videla i muzičare koji odrađuju tezgu, što je uvreda muzici prvenstveno, o publici niko ne vodi računa već dugo, i gledala i videla, gledala i videla, i verovatno nije dobra stvar da ću ove godine nabaviti naočare jer mi nešto nije u redu sa očima, uočila sam otkad provodim dane u prostoru bez dnevnog svetla, ali možda sam neosnovano podozriva i naočare će me spasiti pa ću videti lepše, ili vrlo selektivno – molim takve jedne vrlo vrlo selektivne. Znam samo da će biti crvene.

Bilo je i dobrih stvari: pronašla jednu knjižicu u naslaganoj gomili koja klizi u stranu, i obradovala se. Pravila kolače i zamišljala da uživam u praznicima. Uživala. Imala dobro društvo u par navrata, i klinka je uvek dobro društvo. Kupila sebi fine čizmice (nisu iste kao one gore). Otkrila novu vrstu: sugar clementines; rešila da vežbam izgovor reči ‘sugar’ i od toga napravim univerzalnu terapiju (‘om’ baciti kao dated). Improvizovala recepte, uspešno. Uživala. Gledala film ‘Pina’. Uživala, i pomalo plakala, iako nisam plakala, ali razumećete. Gledala je i klinka sa mnom. Njenu reakciju ću zapamtiti dok sam živa – art, purified. Hvala. (To nije bilo uživanje). Pronašla Russian Red u tašni koju sam nosila na put prošlog leta (služi samo za putovanja), odmah namazala usne i – bila srećna. I pomalo luda. Ludo srećna. Ludo, srećna! Yeah, sure.

Sva moja umetnost – ako se to tako može zvati – se svodi na svakodnevno vađenje sebe iz shit-a. Da se to samo meni dešava ne bi bilo tragično (van moje skromne zapremine) ali to je sve što i ostali ljudi rade.  Ako vam mogu poželeti jednu korisnu stvar, imaginarni posetioci i stvarni prolaznici, je da promenite to grozno stanje stvari. Lepo je lepo ne samo kao reakcija na ružno, iako sam danas pročitala da je wabi-sabi, japanska estetika, uočila to pre koju hiljadu leta i uvela kao dobru stvar. Nije. Realna jeste, ali dobra je samo kad nema bolje.

Dakle: usudite se da budete lepi. Bez povoda, razloga ili…

4 thoughts on “Ruska crvena

  1. „Sva moja umetnost – ako se to tako može zvati – se svodi na svakodnevno vađenje sebe iz shit-a. Da se to samo meni dešava ne bi bilo tragično (van moje skromne zapremine) ali to je sve što i ostali ljudi rade“

    Hmmmm, ali da se samo tebi dešava bilo bi vrlo zabrinjavajuće, dovodilo bi u pitanje sposobnost normalnog preživljavanja :-). Ovako, još ima nade :-).

    Želim ti, i želim nam da konačno gledamo shit sa bezbedne distance i to odozgo, pobednički :-). I da ti svi snovi od sad budu samo meki i lepi, oni od kojih sutradan ne boli glava nego se čovek blentavi pa krije, da mu ne bi postavljali nezgodna pitanja :-).

    Nešto zaboravih u jednom trenu da s eusudim, moram opet d atreniram :-). Hvala na podsećanju :-).

  2. Zelimo dobre stvari 🙂

    trenirati vredi, zato sto su to dobre stvari. Ne na zvezdanom nivou, ali ljudskom? – mnogo vazne.

    Hvala za snove, pomoglo bi stvarno.

    Puno lepih pozdrava,

  3. Дарлинг, за твоје добро расположење (а може се рећи и спирит: руска вотка, а ја ћу радије македонско црвено, тј. црно, благо и хладно 🙂 шаљем следеће драге лунатике и теби и клинки:

  4. Oh, divno, divno, dragi lunatiche, smejem se i ispustam smesne zvuke a osmeh ce mi pasti sa obraza, garant :))))
    Sve je dopusteno kad su dobro raspolozenje i spirit (not necessarily Russian in origin) u opasnosti 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s