Kvrgavo drvo

‘O, veruj mi, prostitucija jeste najstarija profesija na svetu. Vrlo brzo su zene shvatile kako ce manipulisati muskarce.’ To je bio Paul. Ja ga volim na svoj nacin -pevala je nesto slicno Gabi Novak zenama jedne generacije – ne, na njegov nacin – ovako necu voleti nikog drugog. I on mene voli na njegov nacin. Mozda sam ja nepotrebna u celoj kombinaciji. Ali stvari nikada nisu iste na izgled i iz bliza. Ponekad savrseno vidim tanku prirodu reci, kao staniol obmotan oko cokolade. Umesto sto se kriju kao omotac, kad bi bile gradjevinski blokovi, providno tanke, reci bi morale da se zbiju gusto, gusto, milioni njih, da bi napravile jednu obicnu kocku.

Ne slazem se s njim. Ne znam ni kako smo uopste stigli do ovde. Tema me nervira dugi niz godina. Ne zato sto vredja zene, vec stoga sto vredja inteligenciju, tu retku pojavu u Univerzumu. Kakva glupost, kazem ja. Prve profesije su bile vezane za proizvodnju hrane. To sto sada niko nece da bude seljak samo potvrdjuje otudjenost ljudi od smisla. Prezivljavanje nije bog zna kako uznapredovalo u poslednjih milion godina. Kaze i Frank Gehry u dokumentarcu o sebi, koji smo upravo gledali – nista nije novo, jedino se tehnologija razvija. I dalje moramo da jedemo, eto ti potvrde da ljudi ostaju gomila blata i nista vise. Gastro-enterolozi znaju najbolje od svih cega najvise ima u nama. (Vode, ubacuje on sa smehom). Posle seljaka dolaze zanatlije. Odatle do prostitucije… – tu sam prestala sa pricom.

Veceras nameravam da raskinem sa Paul-om. Njegov nacin nije i moj nacin vise, i ja zelim da izadjem iz cele stvari. Prosto da pobegnem. Tako se najbolje kidaju emotivne veze. Mozda bi najbolje bilo kad bi on pobegao, muskarci su u tome daleko bolji – brzi, sa vise prakse, izdrzljiviji..

Paul je visoko inteligentan i siroko racionalan. Dvodimenzionalan, sve u svemu. Kako mu uspeva da ugura pored tih monolita i sitnicu da me voli u svoj urbani plan, ne znam. Svestan je, naravno, instinkta i emotivne gladi. I da nije, dodje mu isto. To se uvek desava sa uvodjenjem novih dimenzija – nastane haos. Od njega sam cula pre vise godina izraz ‘skin hunger’ i on ostaje jedan od najkompletnijih i najkompetetnijih za koje znam. Paul je gladan za mojom kozom, i boji se efekta svojih emocija. Cudak. Slab, ranjiv, uplaseni cudak. Mogla bih i sebe da opisem istim recima. On insistira da smo slicni, ali sam ja daleko slobodnija od njega, i jaca. Zene su uvek jace. Kako da ne, pa one su zapocele trzisnu ekonomiju.

Boji se da cu ga manipulisati zbog slabosti zvane ljubav. Kao sto obozava svoju majku. Edipovac? Ne verujem, nije ni vazno. So the boy loves his mother. A koga bi drugog voleo? Neka neko, molim, zakopca Edija, pomazi ga po obrazu i posalje u zaborav konacno. Danas se grade kuce od pre-fabrikovanih blokova, i ljudska psiha se tako gradi, ali se svi osecamo gore. Jedino sto kuce manje ili vise uspesno stoje.

Pricao mi je jednom kako njegova majka, na svoj nenametljiv nacin, ima ogromnu moc nad njime, prosto zabavljen takvom neverovatnom cinjenicom. U njemu jos uvek nije sazrelo ubedjenje, ili prihvatanje, da je spreman za jos jednu zenu koja ce moci da ga manipulise, ako pozeli. Ne krivim ga. Ali se meni ne ceka na sezonu zrelog voca iz Adamovog vrta. I u mojoj basti ima previse posla, i pijace i supermarketi su otvoreni kasno.

Paul se sa mnom nikad ne nadmece. U njegovom uredjenom svetu nadmetanje je sport koji se upraznjava sa muskarcima. To je redak kvalitet i do pre par godina nisam bila svesna koliko me iscrpljuju musko-zenski ratovi oko toga ko ce zagrabiti vece parce vazduha.
Ja sam mu zanimljiva, podjednako kao i njegove reakcije na mene – od erekcije do izazova misljenja. Jos sam mu i topla, i voli da prica sa mnom, voli i da slusa, i da me zagrli i tako zaspi. Njegovoj kozi nikad dosta moje koze.
I on, kao i brojne zene i bar svi muskarci, ako ne i mrtvi i oni jos nerodjeni, misli da je feminizam stetan. Cemu uopste feminizam kad zene postizu sve sto zele na njihov, ‘zenski’nacin? I opet mit o prostituciji. Ko o cemu, muskarci brinu o muskarcima.

Vidis, objasnjavam, ja mislim da je pogresno i jako lose, za svakoga, da zene moraju da idu u skolu manipulacije kao jedini nacin da izraze i postignu svoju volju i ambicije. Zamisli to ovako – prekrasan objet d’art, solidna, prefinjena forma, zamrznuta i spremna za besmrtnost, a u njoj raste krvgavo drvo. Kao bonsai, zenski duh je potkresan, stegnut, suzbijen, suzen na tu formu, gusi se u njoj, i truli, ma kako lepo izgledao spolja. Kakva je to steta, odmahujem glavom. Evo, zamisli da u meni zivi jedno kvrgavo, unakazeno drvo. Da li bi me i onda voleo?

Ti nisi kvrgavo drvo, on na to kaze, pa poljubi dlan moje ruke. I promeni temu.

U dokumentarcu koji smo videli desila se jedna neobicna scena. Dragulj Gehry-jeve karijere, Bilbao Guggenheim, kao fantastican san stoji usred grada i iz svakog ugla se vidi. Kamera ga pokazuje na kraju ulice, nabreklog, dominira kao ostvareno cudo. Ta ista slika se pojavila u mom snu nedavno, kao katedrala. Jedan od kriticara umetnosti u filmu naziva ove strukture katedralama naseg postmodernog sveta.

Rasipam se. Nesto slicno se desilo prosle godine. Karakter koji sam izmislila se pojavio na drugom kraju kontinenta, pod istim imenom, kod nepoznate osobe. Veza izmedju nas je moja prijateljica, ona mi je i ispricala dogadjaj. Veza izmedju mog sna i prizora u Bilbau je nejasna. Osim mogucnosti da je sve moguce, cak i ostvarenje apstraktne misli, i njen ravnopravan ulazak u stvarnost, ma sta ona bila. Jednom kad se misao stvori u necijem elekticnom krugu, do njene realizacije je relativno kratak put. Sinhronizacija i putovanje do drugih ljudi neverbalnim tokovima su savrseno moguci kanali u underground operacijama apstraktnih uzurpatora trodimenzionalne realnosti. Sve mi to izgleda kao susret sa duhovima iz proslosti – znam da bih trebala da se jasno secam svega, ali je sve i dalje zakljucano. Brojni uredjaji i masine stoje zaboravljeni u sobama nervnog sistema. Opipljivost intimnog haosa kroz snove i odbegle misli mi se cini kao svet bez pocetka i kraja.
Paul veruje da je sve to moguce, i kaze da tako treba. On ima vise smisla za misticnost od mene.

Temu o raskidu smo precutali.

4 thoughts on “Kvrgavo drvo

  1. Расправа о најстаријој професији је решена и у вицу где биолог крене о настанку живота из органске материје, хемичар пак објасни да је органска настала из неорганске (тако некако, скраћујем), потом физичар тријумфално ускликне како је пре неорганске материје постојао један хаос из кога, јелте.. а онда економист хладно упита: ‘молићу лепо, али ко је створио тај хаос??“ 🙂
    Да, ја сам економист, јасно је из горе наведеног, али мислим да је прва професија била и остала лов: за инсектом, кором дрвета, листом, ситном животињком, водом, ватром, па када се жеђ&глад&хладноћа ублаже – лов за женом. Али опет, присетих се да када сам давних година одлазио на север Бачке у лов а по позиву стрица садашње ми жене, a мој друг мангуп се питао ко ту кога лови 🙂
    Шалу на страну, верујем да оба пола могу манипулисати и да то раде усрдно, можда су жене успешније пошто их је процентуално више паметних, по мени. Међутим, манипулација сексом, где ваљда спада и проституција, некако ми је супротна биолошким трендовима: све то сасвим другачије изгледа ако се прогуглује на тему sperm wars, која више објашњава некакве урођене женске инстикте, бар ако сам ја то добро схватио.
    Anyway, сматрам да су оба пола подједнако рањива у неким моментима и подједнако – дивног ли израза – skin hungry 🙂

  2. Vic je dobar, cak jako, jako dobar :))
    Strasno.

    Nisam znala za taj rat koji pominjes, a mozda je bolje i da tako ostane. Neverovatna je agilnost engleskog jezika da od svega stvori slogan ili tako neku catchy frazu.
    Sigurno da svi manipulisu, tu su sve sami maestralni primeci cak i u jednoj kuci, bilo kojoj. Samo sam ja jedan od onih tesko-umirucih idealista, ili mi taj deo sporo odumire, pa se uporno vracam tom mestu – ne treba tako. Ali ako je to sve pokrenula najstarija profesija na svetu… onda nam nema spasa 😦

    Izraz je neverovatan. Nije nepoznat ovde, samo sam ga ja prvi put cula od njega, i nista vise nije bilo potrebno reci.

  3. Uživam čitajući tvoje tekstove.
    Tema o raskidu se govori ćutanjem, ali ona zapravo vrišti medju izgovorenim rečenicama koje o njoj ne govore..Šta i ima da se kaže…?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s