Miskultura

Exercise I

Bojim se smrti. Bojim se da nikada više neću voleti i biti voljena.
Bojim se i drugih stvari.

Muškarci koje srećem se isto boje.
Susreti strahova su najmanje uzbudljivi susreti na svetu.
Nema vatrometa ni obračuna – strahovi nisu strašni jedni drugima.

Kad se suočimo, mi odglumimo veselje nad takvom slučajnošću – zamisli, sresti privlačnu osobu u višemilionskom gradu.
U sledećem dahu, pogledâ još vlažnih od radosti i obećanja, iza dobro obučenih fasada oboje računamo: koliko će me koštati tuđi strahovi; ko će platiti troškove mojih.
Do trećeg daha rođeni su počeci velikog besa. Onog koji će jednom koštati više od svega ostalog – zašto je ovo bio još jedan promašaj.

Posmatram nepoštenje, tuđe i svoje, i strah ustupa mesto sigurnosti.
Da ću umreti. Da nikada više neću voleti i biti voljena.
I druge stvari su prilično sigurne.
Na ovom svetu, svi smo obezbeđeni.

Exercise II

’Halo, Hotel XYZ.’
’Dobar dan. Želim da bukiram sobu.’
’Svakako – za koji datum i koliko osoba?’
’Za jednu osobu sa prtljagom. 5. maja.’
Smeh. ’Naravno.’ Pauza. ’Imamo sobu na petom spratu sa pogledom na ulicu.’ Iznosi cenu, nudi popust za duži boravak.
’Ja ostajem samo jednu noć. Prtljag će ostati duže.’
Pauza. ’Mi obično ne čuvamo prtljag gostima duže od nekoliko sati nakon izlaska iz sobe.’
’Nema problema, ja ću platiti sobu za prtljag – koliko će to koštati?’
Nelagodna tišina. ’Izvinite, ali mislim da se ne razumemo. Mi ne izdajemo sobe samo za prtljag.’
’Zašto ne? Prtljag sa osobom ili prtljag bez osobe – koja je razlika ako vam se plati?’
’Sačekajte, molim Vas.’ Čekanje. ’Hvala na strpljenju. Na koliko želite da bukirate sobu za prtljag?’
’Neodređeno.’
Pauza. Zatim prolom smeha. ’A-ha-ha-ha…!’
Čeka strpljivo.
’Znate, primili bi i Vas i prtljag besplatno u svakoj mentalnoj klinici. Neke su jako udobne.’ I dalje se čuje smeh u glasu.
Hladno. ’Preporučili su vas kao vrhunski hotel, sa vrhunskom uslugom.’
’Najbolji, pet godina za redom.’ Otresa poslednje note smeha. ’Izvinite. Recite, pod kojim imenom ćete bukirati.’
… ’Venera.’
Prigušeni smeh. ’Vilijams?’
’Miloska.’
’Svakako. I prtljag?’
’Robi.’
Pauza. Prigušeni zvuk kucanja, i prigušeni zvuk disanja. Kucanje prestaje na trenutak. ’To će biti dupla soba za prvu noć.’
’Još uvek sa pogledom na ulicu?’

5 thoughts on “Miskultura

  1. Povratni ping: Citajuci… « Rudari posmatraci ptica iz Gornje Saksonije

  2. ironije, hvala na postiranju ovoga. Malo mi je smesno sto sam ostavila utisak da je neophodno pruziti ruku i pomoci. S druge strane, lepo je da neko pruzi ruku i ponudi pomoc, pa hvala jos jednom.
    Bog (cesto ovde prolazi kao Og) i spiritualnost (neumorna aktivnost dobrog dela stanovnistva ovde)… ja sam los kandidat za te koncepte.
    Zivot, moj i svaciji, ne staje u konverzacije ni tako bitne kao ove u primeru. Konverzacije sa sobom – opet iz drugog ugla – su neprekidne. I ove vezbe iznad su fragmenti tih konverzaicja. Nista vise. Nekad vise. Ali nekad i puno manje.

    Lep pozdrav,

  3. Meni je sasvim razumljivo da ovakve stvari razliciti ljudi razlicito razumeju, ironije. Desava se cesto.
    Medjutim, ne razumem kako sam zasluzila gornji komentar.
    Ja sam zaista klip prihvatila kao gest dobre volje, sto uvek cenim, i odgledala celih 8,50 minuta samopromocije ovog coveka u kojoj je on rekao nekoliko dobrih stvari i nekoliko besmislica, ali nikada nije izgubio iz vida da je tu da bi promovisao svoju knjigu.
    Ja mu to ne zameram, niti tebi zameram….
    Mozda cemo drugom prilikom probati opet i ispasce bolje.

    Pozdrav,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s