Mudrost

Nize je naveden svestenikov primer za hrabrost. Za mudrost se uputio najmudrijem od mudrih – samom Solomonu. I prica on tako deci i odraslima prisutnim u crkvi kako su dosle dve zene koje obe tvrde da su majke malom detetu, pa da Solomon presudi i dodeli dete jednoj. Premislja mudri Solomon kako resiti takvu dilemu, i seti se: Nista, meine damen, kaze on njima, ako ne mozete da se dogovorite da mi lepo presecemo dete na pola pa svakoj jednako. Na to se uzruja strasno jedna od njih i kaze – neka, mudri Solomone, neka dete ide njoj. I tu se Solomon nasmesi sebi u brk jer je mudro prepoznao majcinsku ljubav, koja bi se deteta radije odrekla nego ga gledala macem prepolovljenog. Prica je prezivela evo vec pet-sest hiljada godina. I svi joj se i dalje dive.
Dete pored mene okrene uzasnute oci ka mom licu, ne zna da li je dobro cula, pa pita: „O cemu oni ovde pricaju!“ Logika je urodjena sposobnost ljudskog mozga, i detetu prica nikako ne daje 2+2=4. Ko bi predlozio da se dete presece? Ah, ljubavi, Solomon je stari lisac, i zna sve o majcinskoj ljubavi, nije on to bukvalno mislio. Ali, insistira ona i dalje, koja bi zena, ili uopste ziva osoba, pristala da se dete presece na pola, sve i da nije detetu majka ili otac? To je drugi deo poente, ljubavi. U kojoj Solomon poznaje druge zene, one koje nisu majke, i koje su sve od reda zavidljive, gadne, otimaju tudju decu, i pristaju da ih pred njima raseku na dva dela, pa od pola deteta jos uvek mogu da naprave dobru supu… ceo svet ti je pun takvih mudrosti i mudraca o gnusnoj prirodi zena. Osim toga, nije Solomon mogao da ispadne glup. Inace se to hiljadama godina zove nekad mudrost nekad istina, u sve se uvukla kao radioaktivna prasina, ne mozes pocistiti ni najboljim usisivacem, i samo grize.  Danas poneko to zove mizoginija, ali vrlo stidljivo, najcesce ih uopste i ne cujes. Osim toga, bio je tada mali svet, tesko se zivelo, ko je mogao i da sanja da ce takva jedna skaska preziveti da je milioni ljudi citaju, prepricavaju, i po njoj zive i upravljaju se. Ali sta je sve prezivelo…

Nakon priredbe, komentarisu dve zene kako je bilo krajnje neprimereno da je svestenik kao ilustraciju hrabrosti naveo devojcicu koja je tako uzasno nastradala. Devojcica je zaista bila hrabra, i blizu je uzrasta dece na koju se tog dana primenio lep izraz ‘coming of age’. Svestenik je istupio iz dogme, malo nespretno doduse, naveo primer koji njega licno ocito duboko potresa, i mislio je da ce ga deca razumeti. Deca manje-vise ali odrasli nisu razumeli, i zameraju.
Primer za mudrost, upakovan sve skupa sa biblijskom mizoginijom i slikom Solomona na dan kad je ispao glup, niko nije komentarisao.

2 thoughts on “Mudrost

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s