Obnevideli od lepote

Negde oko sest vetar je konacno stao. A stati treba umeti. Kad u ovakvu jednu noc vetar stane, zapocne proces jedne narocite metamorfoze. Tisina otezana snegom prekrila je ulice, ptice spavaju i psi su unutra. Magicna snezna noc se desava napolju, pod sponzorstvom vetra, koji cuti i pirisustvuje.
Na putu sam da pokupim dete i u susret mi naidje jedna zena obnevidela od lepote. Male krpe snega joj vise po kosi, zalepile se za stakla naocara i ona zaista nista ne vidi. Ali kako samo hoda – kao da plese, i na licu joj velika milina. Ako je ikada neko mnogo voleo i ona zbog njega ovako hodala, onda hoda po secanju. A ako nije, onda je steta, jer ova zena bi umela da voli.
Iz svakog ugla u mene gleda lepa slika. I ja gledam u nju.
Na putu nazad, ispred, iza i oko mene trci, skace i valja se u snegu moje dete i ja hodam kraljevski. Vladam suvereno sopstvenim culima i srecni smo u ovoj zemlji metamorfoze, ambasadori dobre volje – hvala na pitanju. Gledamo iz horizontale u nebo iza grana prekrivenih snegom, i ono je bledo, narandzasto i crno.  Dete nosi veliki komad snega pa ga onda ostavi pored jednog jos veceg, da ne budu sami. Svakome neko treba, to znaju i gromade snega.
Ovako pod tisinom veceras, znam da je grad pun obnevidelih od lepote.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s