Filth 2, ili Matematika propasti

Kaže na jednom mestu tekst o praksi prerade otpadaka mesne industrije tj. klanica (izvor: Wikipedia) da je 98% životinje upotrebljeno. Insajder je to rekao s ponosom. Odmah posle toga (sledeći iste reči pretrage na Google-u), naišla sam na veganski sajt koji raskrinkava gde se sve u običnom životu koriste materijali čije poreklo vodi nazad u mesnu industriju i klanice. Od automobilskih guma do plastike i šire. Izveštaj je protkan osudom i moralnim užasom.

Kako sam zalutala među ovakve nepomirljive suprotnosti? Sve je počelo nedavno pomenutim istraživanjem za nekoliko projekata i malo dubljim upoznavanjem sa industrijom kojoj ne znam tačni prevod na srpski ali pretpostavljam da je u opticaju prepev sa engleskog oleochemicals = oleohemikalije. Radi se o masnim kiselinama, masnim alkoholima, glicerinu, i sličnim materijama. Prve dve grupe plus glicerin su materijali od kojih se prave drugi materijali, ili se koriste u izvornom obliku, i čine 20-40% materijala korišćenih u mojoj industriji (moja procena, ne zasniva se na Wikipediji). Brojne druge industrije, uključujući prehrambenu i farmaceutsku, ih isto široko koriste.  Na počecima zanatstva pa i industrije, oleohemikalije su se dobijale preradom nejestivog životinjskog tkiva. To je bio jeftin izvor i široko dostupan. Ne samo da se taj proces dalje ekstrakcije materijala isplatio, čime je omogućio niže cene hrane, već je rešio problem otpada. Verovatno niko van istoričara industrije ne razmišlja o meri veličine tog mogućeg otpada – ako se ne bi iskoristilo 98% životinje – ali i divlje nagađanje ne bi promašilo ekološku katastrofu gigantskih razmera. Umesto da brinu o tome, i skupo plaćaju uklanjanje ostataka, biznismeni mesne industrije ih prodaju drugima u ciklusu obrade. Svi zadovoljni, svi bogati.

Zatim su u poslednjih nekoliko decenija vegetarijanci postali brojniji, i glasniji (računam i sebe među brojeve, ne i među glasne). Etika ubijanja životinja u bilo koju svrhu je postala izmešana sa rizicima po zdravlje stanovništva usled hormona korišćenih za uzgoj životinja, pa su industrije dalje napravile katastrofe kada se otkrilo da se prerađeni životinjski otpaci koriste za prehranu biljojeda na farmama (bolest jadnih ludih krava), i sve se smešalo između korumpiranih stručnjaka i uglavnom militantnih glasnogovornika, i u toj prašini je javnost pobedila. Oleohemikalije se danas dobijaju iz biljnih izvora. Životinjski ostaci su našli drugu primenu. Svi zadovoljni, svi bogati.

Kako su izvesne palme najekonomičniji izvori masnog materijala, brzo rastu, i uzgajaju se u siromašnim regionima, divljačka ekspanzija plantaža je brzo dovela do ekoloških katastrofa, koje su se nevezano i sve češće javljale širom planete – odnosno, sve je tesno povezano, ali druge katastrofe su bile vezane za druge hemilkaije. Zajedničko, osim katastrofalnih posledica, je ponašanje i menadžment zemljišta. Iz tog smrada je nikao koncept sustainability. Odnosno, on je poznat oduvek, od prvih naseobina, kao što su nas i ekološke katastrofe oduvek pratile gde god smo istorijski prošli, ali danas nas ima preko sedam milijardi. Samo po brojevima, mi smo ekološka katastrofa.

Pod pritiskom javnosti i koje uticajne administracije (Amerika nikada ne potpisuje nijedan ugovor koji limitira biznis), donete su mere i propisi, marketing je umešao prste, i cene su više, pa je tako trenutno vrlo popularno, čak pitanje opstanka, trvditi da su svi oleoehemijski materijali ‘sustainable’. Kako je to moguće ako je ceo proces tek koju godinu star, a drže ga se kao novog zaveta globalni koncerni sa hiljadama tona prodaje, je matematika nemogućeg. Ona koja nas održava u životu ako je verovati velikim strategistima, onima koji planiraju za svetlu budućnost.

Materijali koji se koriste u mojoj industriji, osim oleohemikalija, dolaze iz nafte, silicijuma (koji je drugi najraspostranjeniji element posle kiseonika), najšireg biljnog sveta – što egzotičnije to bolje – i vode. Odnosno, koriste se i drugi mineralni izvori, ali neka oni svi upadnu u vreću sa silicijumom u kopanju zemlje i peska. Sve je pokriveno, sve se iskorišćava. Moja industrija sa njenim stotinama milijardi dolara prometa godišnje, se takmiči za iste izvore sa svim drugim industrijama. Svi zadovoljni, svi bogati. Za sada.

Kad sam pomenula briljantne tipove i njihove još briljantnije ideje, gledala sam u vrlo jednostavnu matematiku. Svaki novi kozmetički biznis – sa duhovitim imenima, vickastim sloganima, primamljivom ambalažom, koji će se zaslugom te visprenosti i geniljanosti ugurati na već gusto napakovane police koje prodaju to isto – ostavlja za sobom široki trag uništenja. To je jednostavna matematika, ali eksponencijalna katastrofa. Od azijskih vodenih polja do amazonskih prašuma i evropskih ravnica, sve efikasnije, sve brže… – daj još, Zemljo. Genijalaca je nebrojeno u ovoj industriji, i javljaju se jednako često i u svakoj drugoj. Plitke ideje i duboka računica, a umovi veliki.

Od mušterije u La Salumeriji, do ovoga što gledam svakodnevno i dalje, van mog ograničenog sveta, uspeh se definiše ne kao ‘puno’ već kao više. To jeste prilično genijalno, jer superlativ bi postavio gornju granicu pa i relativno, dok komparativ otvara sva vrata nemerljivosti. Osnovna postavka uspeha je da mora da raste. Statičnost je propast, ne uspeh, ma koliko love ležalo na tom jastuku. Kad nezaustaviva armija od sedam milijardi gladnih duša krene da traži svoj komad uspeha, i do njega dođe, to je tek početak. Porast od 5-10% godišnje je neophodan – da pokrije inflaciju, porast cena, populacije, konkurencije… Nema ideje koja bi pokrila veličinu ovakvog koncepta, ovakve računice. Možda svemirske crne rupe, za njih kažu da su bez dna.

Šta će nas hraniti kad sve požderemo? Šta će hraniti naše ideje, vizije, zamisli… Besmrtnost, kažu, je sledeća velika prepreka. Kako inače putovati do sledećih svetova, i započeti sve iznova.

Advertisements

6 thoughts on “Filth 2, ili Matematika propasti

  1. Ako postoji kosmička pravda najpoštenije bi bilo da nestanemo, nešto kao, poslednji čovek na planeti još 40 dana je jeo pretposlednjeg čoveka na planeti i kada ga je pojeo jedino mu je ostalo da umre od gladi.

  2. da je 98% životinje upotrebljeno.
    .. ово, само по себи, није без логике: током 1984-1994-те, припомагао са у својсвтву зета у Сомбору тзв. карбињама (буњевачки назив за свињске даће) – на салашу, почесто по дебелом снегу, од 200-тињак кила крмаче би само одбацили папке, огуљену длаку и наравно дроб. Све остало се итекако искористило као и вековима пре тога.
    Али ти пишеш у наставку о другим, тежим стварима

  3. Djordje, ne znam da bi to bila pravda, kad je sve unisteno. To je prosto tacka. Pravda bi bila ukloniti nas puno pre toga. Ali nije cak ni pitanje pravde, jer priroda se ne bavi takvim stvarima.
    Ono gde ja placem je da se ljudi ponasaju kao da je ovo praskozorje svih pocetaka, i ceka nas neverovatno bogata buducnost a do nje cemo stici samo ako dokazemo da smo rasipni preko svih granica i logika i upozorenja. Dokazi da si najgori, bez ikakvog postovanja prema bilo cemu – i tvoj je svet.
    To je upravo princip koji se i dalje najvise postuje, svi mu se klanjaju, i on najvise (stete) postize. Ima drugacijih pravaca i pokusaja, ali nista od toga se ne moze meriti sa efektima, I materijalnim I na psihu sveta.

    Bas danas naisla na clanak o za mene novom polju u nauci (volim da citam o naucnim otkricima/razvojima, narocito iz biologije) I jedna od stvari koja mi je odmah iskocila je da su ova cudna, nimalo dobrocudna bica najmnogobrojnija I prakticno najmocnija na nasoj planeti, ali I ona se povinuju ravnotezi. Ne moraju da poseduju frontalni korteks I sanjaju moc, prosto se drze ravnoteze – ni previse ni premalo. A mi… jos su oni najpametniji medju nama bas ali bas najgori.
    Evo clanka ako jos neko voli ovakve teme:
    http://www.newyorker.com/tech/elements/phage-killer-viral-dark-matter

    Gorane, upotrebiti 98% je za svako postovanje. Daj Gospo da se svuda primenjuje, iako ni to nije dovoljno da uspori I obuzda mars neobuzdanih.
    Oni koji se protive iz filozofskih ili drugih razloga koriscenju zivotinja u ishrani mozda odbijaju da sagledaju vaznost tih 98%. Vecina ljudi koji u tome ucetvuju to rade iz profita, ali je korist prisutna puno sire.
    Mada je tesko pomiriti koncepte profita I etike, i posle svih ovih hiljada godina. Prljavi kompromisi, izgleda.

  4. Ne mislim ni ja da je takvo unistenje moguce. Secam se jednog programa gde su sledili hipotezu: sta bi se desilo sa svetom kad bi ljudi nestali. Procvetao bi, naravno 🙂
    Uvek ima materijala za bajke.
    Prica mi je poznata, tako da je verovatno jesam procitala prethodno.

    Ja sam znala za makrofage, dobre zdervace koji nas brane, ali ove iz teksta su mi kompletno nepoznate.
    Podsetile su me na jednu naucnicu koja je umrla pre par godina I o kojoj sam tek tada cula a inace je vazila za vrlo originalnog I vaznog istrazivaca. Istrazivala je nove prilaze evoluciji, I postavljala teorije da su simbioticni odnosi izmedju mikroorganizama – uglavnom baketrijskog DNA – I ljudskog genetskog materijala dovodile do evolutivnih skokova napred. Fantasticne stvari. Iako nisam zapamtila ime. Overload 😦

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s