Post scriptum

Nema ničega, prazna priča, ova o Olgi, ni zalogaj u njoj. Možda je to stoga što mi se Olga nije dopala kad sam je srela. O Olgi sam pisala još tada kad sam je upoznala. Priča ni tada nije valjala. Ali vredelo je napisati nešto. Sada, danas, 25. januara razumem zašto – zbog kraja. Zbog utapanja u masu. Svi se utapamo u masu. To nije loše, ili dobro, prosto jeste. Zar bi valjalo biti bez mase. Ništa ne postoji van ili bez mase, svi koji se zavaravaju oprečnim mislima ne znaju šta je masa. A zašto mi se Olga nije dopala – to ne pamtim. Možda je bila previše gladna. Takvi ljudi ne biraju šta će pojesti, ili koga. U masi će se takva jedna glad možda zasititi, možda neće, ali niko neće brojati žrtve. Tête-à-tête Olga bi me progutala i to bez žvakanja. U masi je to možda uradila nekom drugom. 
Zadovoljna sam da nisam završila u Olginom stomaku. Da nisam već poznavala unutrašnje strane drugih stomaka do tada možda bi mi se više dopala, nije bila bez šarma, a i ličila je na mene u principu koji ništa ne vredi, onom istom za koji važi pravilo da ništa ne vredi, samo razmišljam kako je vredelo doći do ove distance i vežbati usnama oblike tako finih slova: ‘n-e’.

3 thoughts on “Post scriptum

  1. Овога пута се нимало не слажем са тобом, Ивана. У смислу да је прича о Олги “празна, ни залогаја у њој“..
    Прича итекако има своју солидну поенту, а последњи пасус је достојан финала једне добре филмске драме (браво). Бар колико се ја разумем у читање прича (песама већ не 🙂
    Причу о Олги сам прочитао одмах по објављивању и нисам је коментарисао, а тек после овога твог вајкања сам схватио и зашто је нисам коментарисао: у младости сам упознао неколицину особа које су још тада јасно истицале да им је важно да у животу и све до једне су у томе успеле, али такве особе баш не волим превише.
    Сви ми (пре)остали такве гледамо око себе и само и стално добро пазимо да им, како си лепо претпоставила, не завршимо у стомаку. Понекад и завршимо, па нас лепо сажваћу, сваре и искаке а да нисмо тога ни свесни (само се то уљудније каже: потроше нас).
    Због тога и јесте толико важно рећи н-е 🙂

  2. ..испустих следеће: да им је важно да у животу ЗАРАДЕ ПУНО НОВЦА.. (али надам се да је било јасно и без ове исправке). Извињавам, дошао уморан с посла, а и оћоравило се 😦

  3. Bilo je jasno, bez brige 🙂
    Iako ja mislim da nije samo novac u pitanju. Uspeh, slava, ime… uvek uz novac, naravno.
    Ja sam ih dosta srela, neki uspesniji neki manje, ali kako ko meri uspeh. Verujem da retko ko od tih gladnih bude zadovoljan svojim uspehom, kolicinom para, cime god. Sumnjam da je Olga uspela, imala je velike planove a veliki plnovi gutaju jos prozdrljivije od nadobudnih pojedinaca. I tako… okrece se. Ali strahovito su naporni, ili ako im je pomesano sa sarmom onda osetis da si sarmiran a iscedjen. I ako ne pokusavaju da ti nesto prodaju prosto te zaista pojedu. Nezasitost neka, neprijatna po okolinu.

    A prica…i dalje ne mislim da je dobra. Taj pasus na kraju jedini valja. Zanimljiva mi je bila nelagodnost da se vratim u nju, iako sam mislila da je treba ispricati. Valjda instinkt ocuvanja jos uvek radi nesto 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s