Izaberi pažljivo

Idem kući svojima. Od svih ljudskih osobina vrednih respekta lojalnost stoji na posebnom mestu. Ima puno razloga za to, neki među njima sofisticirani, dobar deo intuitivan. Ima i problema. Lojalnost nije pitanje trenutka i mode; ili postoji ili je nema. U svetu prolaznosti, osnovni preduslov za lojalnost je da traje. Ona je čist anahronizam u prljavim transakcijama oko vremena i u vremenu. Puno se češće javlja kao apstrakt, ili san, bilo kod dece ili odraslih. Deca je lako prepoznaju i poveruju u nju još lakše. Odrasli se boje da će ispasti deca ako poveruju. Neki bi i da je kupe. Lojalnost je vrlina sa puno boja, i tržišnom vrednošću elitnog dobra.

Meni se oduvek činila kao primerak iz kutije magičnih darova. Redovno se pojavljuje, i to kao glavna sila, među fantastičnim i epskim naracijama, i uz hrabrost i avanturizam, hrani duh kao autentična mana. Uostalom sve tragedije su slične upravo po liniji deficita lojalnosti, i posledica koje buđaju duž tih žalosnih staza.

Lojalnost u normalnim, običnim životima je puno tiša. Verovatno je potrebno puno odrasti da bi se razumela, ili prepoznala. Kao i cena njenog odsustva. I pošto se ne može biti malo lojalan, ili od ovog petka do sledeće srede, ili samo part-time, puno se laži prinosi na oltar lojalnosti. Za njima slede samoobmane i obećanja da će biti bolje sledećeg puta, jer lojalnost je vrednost koja nepogrešivo sledi žicu dobrog čoveka i u najgušćem blatu, i niko ne želi da bude išta manje od dobrog čoveka. Pošto je ‘dobar čovek’ poslednja odbrana protiv izgubljene bitke za svakoga ko nasedne većem skriptu.

The Man in the Gray Flanel Suit je film sa Gregori Pekom koji je mogao da krene u nekoliko pravaca, kao što svačija priča otvori i raspakuje puteve za pojedinca. I pokušavao je iz puno validnih razloga koji isto tako sačekaju svakoga. Prevare su tako očigledne uvek, zar ne. I upravo je u tome njihova privlačnost. Insistiraju da izigravamo slepilo, da se pomučimo da nasednemo. Film je neočekivan, i nedovršen, kao što svaki dan jednog života samo završi brojanje do 24, ništa više. Uhvati u tome više, i uradi više. Bar probaj, i zatim još više, stvori naviku od više.

Setila sam se i magičnog taksiste koga sam srela pre nekoliko godina. Drugih povremenih ili privremenih likova. Lojalnost je anti-entropija, uverenje da znaš put svojoj kući i da je to jedini put koji vredi preći na kraju svakog dana. I kad tamo stigneš, smeh, toplina, suze i strah su jedina muzika koju tvoje uši prepoznaju i mogu da čuju. Sve drugo je buka, nerazumljiv jezik.

Često razmišljam o lojalnosti. Možda zato što predstavlja lep visoki ideal, Gregori Pek od ideala, recimo. Možda i zato što je pitanje izbora. Ne uvek svesnog, ali dovoljno. I što uvek dolazi sa upozorenjem: izaberi pažljivo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s