Gate 403

Gate 403 je bilo jedno od mojih omiljenih mesta u gradu. Imalo je sve kako treba jednom urbanom joint-u za koji znaju samo lokalni. Ambijent, dekor, muziku i dobru klopu. Nikad nije guzva. Vlasnici i njihovo osoblje su opusteni i dobro raspolozeni. Ko to voli, moze da jede prstima i da ne sekira konvencije. Ne placa se ulaz, iako je svake veceri zivi nastup. Ubaci se neki dolar u teglu, ali bez pritiska. Muzicari koji grade karijeru, publiku i ime, dolaze u Gate 403. Uticaj ovog mesta na mene je bio lep i bogat impresijama svakog puta.

Martin zivi u kraju, i on me je odveo tamo prvi put. I svaki sledeci bila sam sa njim (izuzev jednog, kad sam odvela Tijanu da joj pokazem mesta koja volim). Martin i ja imamo odnos koji se nadje u cestim usponima i padovima – on me dosta redovno iznervira nekim stvarima, ali posto je ovo medju nama vrsta prijateljstva koje traje godinama i sa neredovnim susretima, a prijateljstva su retka pojava ovih dana, mi opstajemo na takvim osnovama.

Onda je Martin poceo da se zali na Gate 403. Prvo su to bili prigovori da mu se ne dopada usluga, i da muzicari kasne, pa sada retko ide. Onda smo otisli zajedno jednom prilikom. Od samog trenutka kad smo usli i seli krenuo je sa zalbama. Kako je caj serviran. Na muzicare koji jos nisu tu a vec je proslo 9. Da imamo prazan tanjir na stolu koji niko ne uklanja. Da je muzika preglasna. Da je cudo pravo da opstaju u biznisu sa tako neprofesionalnim nastupom. Da…

Na neke komentare sam mu rekla da preteruje. Druge sam preskocila. Kod desetih sam rekla da zvoca bezveze. On je to primio kao kompliment.

Martin ima jednu jasno definisanu zlu zicu, koju smatra za elitnu karakteristiku svog genija. Ali ovog puta je uradio nesto jako ruzno. Upiranjem prsta u Gate 403, pocepao je delikatni omot magicnog koji sam ja tamo smestila. Meni nista od toga sto je on zamerao nije smetalo, ali mi je njegov glas jos u usima, ogorcena tirada coveka koji ne nalazi lako stvari kojima bi se radovao. On ima svoje razloge za to, pa ipak – od tada nisam vise bila u Gate-u 403. Nameravala vise puta, i nije mi se dalo. U stomaku mi cuci neka blaga tuga. Kao detetu kome je razbijena omiljena igracka. Price o tome kako je igracka napravljena od jeftinog materijala, i na Dalekom Istoku u robovlasnickim uslovima, cine sve jos gorim. Samo potvrdjuju da je magija razbijena namerno.

Martin izgleda sve gore. Ne zali se, samo ponekad usmeri svoj jed na nekoga ko mu se cini zgodan za razbijanje.

Advertisements

7 thoughts on “Gate 403

  1. „jasno definisanu zlu zicu, koju smatra za elitnu karakteristiku svog genija. “

    Oh, podseti me na nekog koga sam davno znala, ma znam jos uvek ali ne narocito prisno. Tako si precizno nabola sustinu:))

  2. Pa, da sam tamo, pretpostavljam da bih odlazio u Gate. I ne bih se obazirao na Martine i njima slične, ima takvih svuda i na svakom koraku. Onih koji vole da razbijaju tuđe igračke 😦

  3. Povratni ping: Vredi « Proza neuroza

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s