Dopusteno je

In a permissive society…
Ljudi dobiju prava. Prva stvar koju ljudi urade kad dobiju prava je da traze jos, prava.
Uz prava obicno su dopisane i duznosti, ali ljudi to obicno tretiraju kao small print. Tj. niko ne cita taj deo.
Fokus ostaje zavidno fokusiran na pravima.
I oni iskrivljeni, jako iskrivljeni, traze da im isprave prava. Kod prava sve se svodi na pomeranje granica. Ako se granica iskrivi, ona i dalje moze da se pomera, zar ne?
Uz prava dodju i pra(vil)a. To je pitanje familije, srodnosti, nasledja, svojine. Ko dobije prava napravi pravila. 
Osim onih koji su zabrinuti za svoja prava obicno se nadju satelitski tipovi koji se brinu za svacija prava. Oni iz nekog razloga imaju prava, a obicno i sredstva, ali nikako da smisle nesto smisleno. To je otprilike isto kao kad bi neko imao carobni stapic u ruci ali hoce da ga koristi kao lollipop. (I carobni stapic ima svoje limite. Zamisli da te lizu svakakve budale. Treba sve to pretvoriti u krastache, pa neka krekecu.)
Prava se obicno svode na dve stvari: pare i seks. Postoji i genericki naziv za sve to: sreca. Sledeci korak su licence.
Pod licencom za srecu nema nicega sto se ne moze prodati. To bi neki zvali license to kill.
U neskladnom braku izmedju seksa i para, pare su alfa. A sta je seks? Ono sto ce pare kupiti.

R.Age. Radical Age.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s