Zagonetka plavog neba

Ja nisam bila neobična u jednoj zemlji koje više nema, rekla sam bila klinki nedavno. Ne sećam se kako je konverzacija počela, ali dotakla se, između ostalog, zanimljivih žena. Nedavno smo posetile bile Srbiju, i u svega nekoliko dana galerija ženskih likova – jedinstvenih ali ne bez sličnosti – je ostavila bila utisak, i na nju i na njenog dečka. Žena-zmaj koja se odaziva na ime Jasna, uvek zauzme centralnu poziciju. Ako se oduzmu magični elementi superherojine recimo Wonder Woman karakteru, ostane pravo Čudo od Žene, što je tek neverovatna konstrukcija. A postoji. Pored nje ravnopravno stoje moje sestre, pa jedna mlađana tetka, koja sa visine od metar i osamdeset gleda svakoga ili kao smetnju ili kao zakusku. Uz takve karaktere, kojih ne verujem da je bilo puno u antićkim zapisima, svet radije gleda u izuzetke tipa – zašto u zabitim krajevima ljudi žive do 100+ godina. Dok je odgovor na prvu zagonetku kompleksan, ova druga privlači puno više pažnje, iako je jedan vrlo moguć razlog za dugovečnost upravo u izolovanim uslovima tj. ne viđaju puno drugih ljudi. Mada, kažu neki skeptici, rešenje leži u kombinaciji nepouzdanih izvora (niko ih nije upisao u matične knjige tamo Ogu iza nogu, i dobar broj ne ume da broji ni do 50, a kamoli sto).

Razgovor je tekao bio pomalo nostalgičnim tokovima. Prisećala sam se bila naših tomsojerovskih avantura, iako sam ja tek ovih dana shvatila da su to bila vremena kojih više nema, i možda se neće nikada ponoviti, pa je sasvim fer dati im status avantura. Ali ono što postojano opstaje, bar dok je nas ovde pa i neka ne doguramo do 100, je da smo mi proizvod jednog jedinstvenog vremena u jedinstvenom sistemu, gde devojčice nisu znale šta je inferiornost već su i one i svi oko njih mislili da će učiti škole i gurati kroz život najbolje što umeju.

Vidiš, rekla sam, ove zemlje ovde su imale obrazovane žene puno ranije, ali one nikada nisu izbegle pritisku statusa, klase, i uloge koja im je bila dodeljena i koja ih je smestila na izvesno mesto. Tamo gde sam ja rasla, ako je neko i pokušao da mi kaže da je moja uloga ovo ili ono, ja ne bih razumela o čemu priča. I mislila bih da je budala, blago rečeno. Nije bio ružičast, socijalizam, ali u sivilu naših betonskih zgrada, bujao je bio zelen naraštaj novog i drugačijeg sveta. Koji je trajao vrlo kratko. Uostalom, svaka sezona procvata je takva. Dolaskom ’demokratije’, mlade žene i mladi muškarci su se vratili u svoje arhetipske uloge.

Klinka je slušala i klimala glavom. Ona je već prošla kroz godine brisanja ličnosti, koje počnu negde oko 13-14 za devojčice ovde. Sada se oporavlja, i pretpostavljam da će proces trajati celog njenog života. Vidiš, ljubimac, ja nisam samopouzdana zato što sam izuzetna, već zato što doživljavam oduvek sebe kao osobu koja je svesna da ima sposobnosti, i odgovornost, da nađe rešenja za životne dileme, pa kakva god da su. Mene niko nije ubeđivao da sam pametna i  da mogu da budem dobar đak – i jedno i drugo je bilo fakat. Niko ne gubi vreme oko toga zašto je nebo plavo. Jednom kad se to zaključilo, vreme se troši na druge zagonetke.

Ali činjenica je da nisam računala da ću postati muzejski primerak.

Bio je to lep razgovor, i pun melanholije. I ona i ja smo malo odćutale, slušale daleki odjek nečeg izgubljenog. Nasmešile se jedna drugoj, i okrenule se ostatku dana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s