Udelite nekom drugom, molim vas

U nedostatku nečega što je verovatno sama definicija nedostatka, ja sam u oblaku čije granice ne znam ali dobro znam da sam deficitna. Nije neophodno imati definicije, ni granice ili čak oblik za neke pojave; sve njih zameni svest da je nešto ovako, ili onako, ili ga prosto nema. Nedostatak, i kad ne znate šta je, boli. To verovatno svi znaju. Univerzalnost mog bola, tvog bola, je u korenu svačije osame i otuđenosti. Nije to malo zezanje sa prirodom uma, osećanja i blagog Boga, ili Gospe.

Nedavno, pre koju nedelju, bila sam ’po dužnosti’ na događanju koje je u naslov smestilo i umetnost i vođstvo i žene. Ja sam bila kompletno nespremna. Pošto me je firma poslala, uz desetak drugih žena, ja sam mislila bila da je u pitanju edukacija koja će me podići na nivo menadžmenta. To je bilo obećano dosta davno i predstavljeno kao ritual zrelosti. Ja sam bar koju deceniju prerasla takve rituale ali redovno mi se dešava da mi neko ukaže kako ’ne razumem’, i ubaci žargon koji stvarno zahteva poseban sluh. Ne mogu da kažem da kapiram moć išta bolje od bilo koga unazad hiljade godina, ali ona jako počinje da liči na loš teatar. Nije bitno šta je na sceni; suština je da je publika vezana lancima ovim ili onim i ne može da izađe. Kakvu go budalaštinu da izvode, jedino što je važno je da publika nema kud. Ta žalosna činjenica uveća svačiji karakter na sceni, čak i kad karakter ne postoji.

Na sceni tog dana su bile žene. Pametne, uspešne, zanimljive. A u publici dve hiljade drugih žena. Pošto je reč bila o vođstvu, ili sličnoj velikoj reči, to nisu bile tek bilo kakve žene, već one koje su uložile puno truda u svoju pamet i sposobnosti i htele bi da vide rezultate tj. moć. Pošto sam došla neobaveštena, trebalo mi je neko vreme da sagledam situaciju. Na pozornici su se smenjivale dobre priče, i vrlo dobro uigrane, osim toga pozornica je bila toliko daleko ja sam gledala u ekran, kao na stadionu rok spektakla. Već kod druge govornice postalo je jsano da su one tu da prodaju mudrost, bukvalno. Po strani su bile izložene njihove knjige, i one su nakon svoje tačke upisivale autograme u prodate primerke. I tako celi dan, od 9 do 5. Za kraj, kao zvezda programa, pojavila se bila Malala. Koja nije prodavala knjige ali je govorila o svojoj dobrotvornoj organizaciji koja gradi škole po svetu koji to inače odbija da radi. Bilo je to prilično neverovatno iskustvo, sve skupa, i u ovom životu koji je nakupio puno neverice na bolnim tačkama, to nije bilo pozitivno, ali ni negativno. Da se sve vrti oko love nije nužno podsećati bilo koga, ali susret izbliza uvek iznenadi. Barem mene.

Došla sam kući neopisivo umorna. Sva ta priča se vrtila oko sveta u kome žene pokušavaju da se probiju kraj muškaraca koji prostavljaju prepreke. Ja sam imala drugačiji put; moje prepreke su uvek bile podignute od strane drugih žena. Ne znam koja je situacija gora, ali lošu situaciju ne vredi poređivati. Komparacija zala ima jedinu svrhu da ih učini svarljivim, i relativnost jedino gubi u poređenju sa prolaznošću. Hahaha!

Ozbiljno iscrpljena nakon takvog iskustva, što je bio radni dan, nisan znala šta bih sa sobom, a sigurno nisam htela da razmišljam, uključila sam bila Netflix i nakon kratkog lutanja odlučila se za francusku komediju. ’Je ne suis pas un homme facile’ je bio očigledni uplet sudbine. U njemu se jedan macho muškarac običnim i čestim filmskim trikom probudi u svetu kompletno suprotnom – žene se ponašaju i vode glavnu reč bukvalno kao muškarci u ovom. Najbolja stvar je upravo u tome: isti svet samo neko drugi na vrhu. Nije to utopija u kojoj je svet procvetao pod dodirom ženske empatije i senzibiliteta. Nimalo. Žene, u filmu i inače, u ulozi moći se ponašaju gadno ili bar neosetljivo, prosto ne kapiraju kako je to biti jadni mučkarac. Film je i smešan i nimalo naivan. On ima na umu jednu stvar – da pokaže koliko je groteskno sve ovo što nam se dešava. Toliko smo nesvikli, mi sezonirani gledaoci svačega, od egzorcizma do redovnih zlostavljanja slabih i dobroćudnih, na mogućnost da muškarci budu ugroženi, slabi, nesigurni, maltreitrani i jadni, da sam ja završila bila dan na kauču u totalnom rasulu. Šta napraviti od ovoga, pitala sam se. Ništa dobro. Ali ima i drugih kojima jednako ne prija.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s