Inženjer

Na početku ovog sada nešto više od deset godina starog bloga, sa prvim koracima u novoj sferi naišla sam bila na blog jednog Saše, koji je bio umetnik i grafički dizajner, i to je i danas, pretpostavljam. Na svom blogu je Saša jednom postavio bio kratki komad refleksije koja je započela običnim aktom brijanja tog jutra. Koncentrisan na to što je radio, zašao je bio u dublje misli i zapitao se šta bi on mogao da radi u svetu gde bi sve ovo oko nas nestalo. U svetu koji je odraz prošlosti i moguće budućnosti – mi u infinitivu – Saša je zaključio bio zadovoljan obavljenim poslom tog jutra da bi mogao da bude berberin. Nakon što sam pročitala taj inspirisani trenutak podeljen sa svetom, zapitala sam i ja sebe – šta bih ja radila u budućnosti gde su uloge i potrebe male i svedene na jednostavne neophodnosti. Prvo je stolica postala tesna, pa cela soba, moj život da ne pominjem, i ja sam priznala bila i Saši i sebi, plus svim čitaoacima njegovog bloga, da bih ja bila potpuno suvišna u takvom svetu. Nije da ne znam ništa, ili da ne mogu da naučim, ali stvar je u tome da svet sveden na neophodnosti nije radionica za besposlene. Da od mene zavisi nešto ovog trenutka, da li bih ja imala veštinu i prisebnost da to izvedem? Taj susret nisam nikad sasvim zaboravila, kao što niko ne zaboravi ispite na kojima je pao, ali jesam vremenom shvatila da moja glavna sposobnost leži u rešavanju problema. Moja rešenja nisu uvek najjednostavnija, ili bezbolna, ali nisu nikad loša; to je, verujem, najbolji talenat koji sam razvila počev od rane samostalnosti.

Danas sam, deset godina kasnije, postavila sebi pitanje kojeg se ni sâm Saša ne bi postideo: ako sam tako dobra u rešavanju problema, zašto je moj život stalno u jednoj ili drugoj, neodređenoj ali neprekidnoj, krizi?

Po prvi put, i u životu i u dugih deset godina od Sašinog pitanja, ja imam odgovor: zato što one daju smisao mom životu. Ja bih bila kompletno beskorisna bez problema koji čekaju da budu rešeni. I to bi bilo mesto tako strašno – naći se bez smisla i koristi – da su i manufakturisane krize dobrodošle. Odnosno, nisam imala predstavu do danas da sam glavni inženjer iza većine. Pazi, inženjer. Ko bi rekao da imam i takvih talenata.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s