Za nas, dobre ljude

Netflix i ja imamo vrlo blisku vezu. On to ima i sa milionima drugih, ali ja svejedno doživljavam celu stvar kao moj izbor, i uspeh, da budem iskrena, jer gde se još može naći toliko bisera sa toliko malo truda. Usponi su bili apsolutno sjajni, i dese se i sada, ali tek ponekad. U stvari vrlo retko. On i njegov algoritam su odlučili u nekom trenutku da tačno znaju šta ja hoću, ili mi treba. To ni ja ne znam uvek; niko drugi nije ni svetlosnu godinu blizu. Kao i u svakoj vezi između raznorodnih karaktera, ono što nas je privlačilo na početku sada…… više…… ne… funkcioniše tako dobro.

Ali svako, baš svako, zanemari ulogu navike. U odnosima, izborima, putevima, ma svemu. Iz tog razloga, i zato što je tako blizu, Netflix i ja nastavljamo sa istim ulogama, šta drugo. Tako se desilo da sam odgledala jednu epizodu norveške serije ’Okupirani’. Program se odvija u bliskoj budućnosti, gde je sve isto samo malo gore, i svi kao žabe u kotlu i dalje plivaju u istim krugovima. Kao i Netflix i ja uostalom.

Norveška je napredna, civilizovana, demokratski izabrana – idealna, i samozaljubljena, što je verovatno jedina moguća ljubav idealnima. Zar vredi ustajati osim da bi se ogledali i divili sebi. To nisu lake okolnosti, sigurno ne na severu.  Utoliko je bio veći šok da kad je porasla vrednost nečemu što ona poseduje (u okviru geografskih granica osvojenih davno, i retko kada miroljubivim putem) većina Norvežana je mislila da niko neće doći da to uzme, milom ili silom. I nisu bili spremni da to odbrane. Imaju sve skupa dva aviona, i koji pištolj. Rusi su večiti manijaci i divljaci, a ostatak Evrope je pokazao svoje drugo lice, jedno od onih koje čuva za specijalne prilike. Sedela sam tako pedeset minuta, gledala u Netflix, on se bečio ozbiljno u krizi takvih razmera, i ja sam ga ugasila. Oh, just shut up.

Jedna od retkih misterija kojoj posvetim koji minut ovih dana je zašto je ljudska glupost na takvoj ceni? Ranije je bilo pitanje obrazovanja i sve su nade ležale u pristupu istom za sve, bez granica i predrasuda. Od kada je to postalo moguće, obrazovanje je samo padalo sve niže, a glupost je rasla, i u veličini i po ceni. Toliko je narasla, na oba nivoa, da se dernja na sav glas. Nema konkurencije. Ko se usuđuje da priđe nekoj budali danas? Ja siguno ne. Kukavica bila, i ostala. Zato je Netflix idealan. Ja platim malo svakog meseca, i mogu da ga nikad ne uključim, on svejedno raste. Postoji nešto u ovom našem vremenu, najboljem od svih vremena, što će nas sve progutati od milosti i blagonaklonosti. Poverovali smo da smo dobri. Prodali smo svoje najbolje oružje – mozak – budzašto, jer smo dobri. Prodali smo i druge ljude iz istog razloga. Ako nam se neko ne sviđa, prodajemo još jefitnije, da ih ubedimo dobrim.

Ostalo je još bar deset epizoda o Norvežanima. Brišem gumicom tu jednu od sinoć, uspeću za koji dan. Uostalom svakog dana gledam nove epizode sličnog programa, i ne pamtim više na kom su algoritmu; Netflix će mi reći, on sve grupiše i sažvaće za mene. Ovo je za tebe, Ivana. I ja se raznežim: pazi kako je pažljiv. On je to izabrao, za mene.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s