Bledi trgovac

Nije loše baciti pogled za sobom s vremena na vreme. U ovo doba godine toliko ljudi radi upravo to da im verovatno promakne blago-komična ilustracija da dok mi gledamo u drugom smeru planeta i dalje leti svojim tokom je u suštini dokaz da joj mi ne trebamo. Sigurno ne kao kormilari ili kapetani; ni planeti ni bilo kome drugom. I još jedan da smo i planeta i mi na auto-pilot funkciji: ona u krug a mi u pravolinijskom putu ka neizbežnom. Ima i većih i boljih dokaza, ali kao i svi drugi dokazi, oni imaju efekta jedino kod onih koji obraćaju pažnju i žele da saslušaju. I najveći optimisti će se složiti da mi kao vrsta imamo problema sa tim konceptom.
Svejedno je pogled unazad dobra ideja.

Za mene je ovo bila izuzetna godina. Bilo je pozitivnih uspona, onih koji su se probili kroz svakodnevnu maglu i smog i izašli na suncem obasjane samite. Najveći deo godine je bio prezasićen poslom. Osim onog redovnog, i jednog neredovnog, dodala sam još jedan neredovan. Ko zna kuda to može da vodi, ubedila sam bila sebe. I prilike se ne smeju propuštati. Prilike nikada nisu ono što se čini na prvi pogled, kao i ljudi uostalom, i jedina njihova svrha je da ubede naivne. Kao i ljudi uostalom.
Životinjska vrsta trgovaca, to smo mi.

Uprkos životnom iskustvu ja sam bledi trgovac. Stavim malo šminke da pokrijem takvu slabost, i provedem dosta vremena u samoanalizi, da bih na kraju uvek stigla do istog zaključka: još uvek ne znam šta bih u stvari volela da budem. Takvo priznanje izbeli i poslednje tragove prirodne boje, jednakim delom šokantno i sramotno, i ja ga brzo zatrpam, povećam dozu veštačkog rumenila, i uložim maksimalne napore u podizanje sopstvenog trgovačkog statusa. Ova godina je prošla u takvim aktivnostima. I sledeća će nastaviti istim tempom; ovo što sam započela se ne može sada zaustaviti. Ubedila sam sebe da je ovo poslednji put. Ako ne uspe, odustajem.
Možda je ljudski odustati, ali nije životinjski.

U protekloj godini je dobar deo mog truda dao dobre rezultate u kreativnim konceptima. Bilo je naporno, i uložila sam puno više novca nego što sam nameravala, ali rezultati su pristojni. Da sam daleko više sposobna kao zanatlija nego trgovac znam od ranije. Da zanatlije uvek stradaju u prisustvu trgovaca, i to znam.
Životinjska vrsta trgovaca i zanatlija. Ne mogu jedni bez drugih, kažu biblioteke i zvanični bilteni. Nonsense. Trgovci mogu da prodaju ništa i prosperiraju; zanatlije ne znaju ništa drugo osim robovanja u takvom sistemu.

I jedni i drugi su okruženi besposličarima. Trgovcima su oni najveći deo tržišta; zanatlije niko ne pita. Besposličari su idealni proizvod civilizacije. Pošto ne mogu da opstanu van nje, svi napori civilizacije, kao svakog brižnog roditelja, su fokusirani na uzgajanje besposličara. Oni su zaslužni za rast ekonomije i proliferaciju novih profesija; oni hrane javno mišljenje i obrt medija; na njima se ljudski eksperiment lomi i samoobnavlja svakodnevno; oni su cilj kome teže novi naraštaji – idealno ljudsko biće u idealnim uslovima.
Životinjska vrsta trgovaca i zanatlija koja je stvorila besposličare. Verovatno su i trgovci i zanatlije mislili da je to najbolje što se može stvoriti. Ili nisu misilili, što je tipično za ljude.

Ove godine sam sišla dublje nego što sam očekivala. Možda je to bila posledica konačnog otkrića i razumevanja fenomena bespoličara. Približila sam se svojim životinjskim instinktima, i među njima ću provesti ostatak svojih dana. To nije naročito udobna lokacija, ali i ne zaslužujem bolje -i ja sam započela bila sa ambicijom da budem besposličar. Tako nas uzgajaju, napune idealima, i puste u svet polupismene. Obično je to dovoljno. Samo se desi ponekad da okolnosti i prirodni porivi pojedinca dovedu do raskršća na kome se postave teža pitanja. Pa još jednog, i još jednog..

U tradicionalnom duhu poslednjeg dana jedne godine, kao na kraju svakog putovanja, vredi se okrenuti ka zalasku i zahvaliti se za život u ovom krugu, za dobre i loše prilike. Zahvaliti kome? To je obično lakši izbor među Velikima, ali treba zahvaliti i sebi. Jer niko drugi nije izgurao svaki dan, i dobar i loš, već životinja u nama. Na ljudsku prirodu ja ne bih računala.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s