Mali vojnik

Putovala sam par nedelja i vratila se pre nekoliko dana. Sutra krećem na posao.
Juče sam osetila prve klice straha. Normalna nevoljnost, pokušala sam da ubedim sebe. Danas je bio praznik, bezbojan i tih, i natopljen do mučnine ’nevoljnošću’. Sutra ću ustati pre 6, verovatno će biti mrak, ali sve korake dobro znam i ne treba mi svetlost. Izaći ću na vreme i pojaviti se na poslu među prvima. Dobar mali vojnik.

Jedva dišem od nevoljnosti. Slike ljudi i atmosfere se neprekidno vrte po glavi. Niko me ne bi video ako bih mahala, gurala rukama od sebe, i slike i atmosferu, ali besmislenost te fizike bi samo dodala glup osećaj. Ja ću se voljno vratiti, jer nemam izbora. U toj kombinaciji nema mesta glupom osećaju. Ali imaš izbora, podsetila me je nedavno jedna osoba. U takvim izjavama ima bezbroj soba u koje se može useliti glupost. Poslednjih meseci sam dosta vežbala izbor, pristupila zasukanih rukava. Sve u vezi izborâ puno miriše na glupost, zaključila sam. Ali samoobmana pomaže, naročito kad glupost zavlada. Ovih par dana samoobmana je izneverila, možda zato što situacija nije glupa, već ozbiljna. Za odrasle.

Nema mnogo odraslih među ljudima koje srećem svakodnevno. Vratiti se u te sobe, zasićene glupošću, može samo dobri mali vojnik. Koji mora prvo da savlada i slomi otpor u sebi. Svakog dana.

Advertisements