Bogatstvo

Provela sam divan dan sa klinkom juče. Povod je bio moj rođendan, koji pada u nedelju ove godine, ali ona je zauzeta ovog vikenda, i kako četvrtkom nema časove rešile smo bile da je to dobar dan za moju posetu. Provesti rođendan skupa, ili bar nekoliko sati tog dana ako raspored ne dozvoljava više, je naša tradicija, ne jako stara u poređenju sa drugim, ali nema lepše ni važnije u ovoj minijaturnoj porodici. Uz rođendane stoji i Mother’s Day, u prvoj polovini maja. Klinka je puno više sklona stvaranju tradicija nego ja, i to je zanimljiv kontrast – ja oduvek posedujem pozitivno razumevanje tradicija kao rituala i odavanje poštovanja iako sa puno limitacija, i prihvatanje , i dalje sa puno limitacija, je stiglo mnogo kasnije; ona, kao dete odraslo bez čvrstih tradicija, i bez većeg žaljenja za njima (jer i ne zna šta je propustila), ima instinktivnu i jaku potrebu za izvesnim konstrukcijama koje tradicije pokrivaju. Naš uzorak je previše mali za veće zaključke, ali nije jedini u svojoj izolovanosti, i potvrđuje da veći deo tradicija ima ozbiljne korene u potrebama ljudske psihe, iako su primeri zloupotrebe ružni i široko prisutni oduvek.

Srećom, i uprkos promašajima i greškama kojima naša mala jedinica nije izbegla, mi posedujemo izvesnu eteričnost duha, i veliku dozu uzajamne ljubavi, koje čine mogućim da budemo srećne ako smo skupa i znamo da je to poseban dan. U praktičnom smislu, to znači da nam treba jako malo, mimo dobrog društva one druge, da bi običan dan pretvorile u magično iskustvo. To je lep dar, zaista. Pod uticajem emotivnih vibracija nakon što se poseta završila, pokušavam da stignem do dubljeg razumevanja šta je na delu ovde. Otvorenost, poverenje, velikodušnost. Možda je moguće naći lepši, ili moćniji trijumvirat (od pozitivnih), ali da li je ikome potreban.

Setila sam se moje majke. Za par nedelja će biti još jedna godišnjica njene smrti. Volela bih da pamtim više i bolje, i istina je da da mi je veći deo njenog kratkog života ostao nepoznat i nedostupan. Ono što sam videla, i nešto od toga zapamtila, je bio najgori deo. Ima ljudi koji su bili deo njenog detinjstva i mladosti i još uvek pamte, ali nisam sigurna da ja, bar ne u ulozi njenog deteta, imam prava na pristup tom delu. Moj je deo njenog života kao mlade žene u braku i majke. Uprkos toj priči, uprkos svemu, ja pamtim isti trijumvirat prisutan u njoj: otvorenost, poverenje, velikodušnost. Nije bilo nikoga da mi ukaže na sličnosti, i prošlo je dugo pre nego što sam ih pronašla sama. Ako sam preterala, to se može pripisati drugačijim vremenima, životnim izborima, koječemu još.

Jednom kad sam krenula tom linijom, setila sam se i moje bake. O njenom životu znam još manje, iako je on, u njenim poznim godinama kad sam je ja upoznala, imao pastelni preliv mog detinjstva i prozračnost juga prosut po svemu. I to je bio dovoljan uzorak iz koga se može izolovati isti trijumvirat: otvorenost, poverenje, velikodušnost.

Ja razumem, i klinka razume, koliko se razumeti može. Uglavnom ne može. I mi ne znamo kako, ja sigurno ne a ona će možda znati više kad i sama stigne do ove tačke, ali bez većeg truda koji bi bio potreban da se od ugljenika stvori dragulj, i bez duge tradicije, mi prizovemo magiju i najobičnijim danom, u najobičnijem gradu, i pod oblačnim nebom. Takva efemera je uvek jednaka čudu. I ostavi prazninu kad se završi, i u srcu punom do vrha. Razumem da je tako, i klinka razume, koliko se može. Uglavnom ne. I to je dovoljno.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s