Na neravnom terenu

Moje raspoloženje prati moje korake. Ovako neravan teren pamtim poslednji put kod čitanja bajki gde se svaki mogući izazov baci pod noge glavnog junaka. U savremenim izdanjima desi se i devojčicama da prihvate izazov (devojke retko). Jednom kad krenu putovanja dugo traju, brdovita, ponorna, opasna na bezbroj načina, i neophodno je da budu hrabri i izdržljivi, što je bilo jasno na početku, ali i lukavi. Jer ne može se sve postići, ili ne glavni cilj, bez pameti. U mom putovanju, ako sam sumnjala na početku, shvatila sam nedavno da jedini faktor koji talasa pejsaž sam ja tj. moj um. Sve je ovo u mojoj glavi. I pamet je u mojoj glavi, sve uostalom, samo raspored obaveza i teritorijalnost su dosta zbrkani. Bar to postaje jasno. Pred takvim zapletom normalno je osetiti bespomoćnost, ili potrebu da se pita neko pametniji za savet. Ja i dalje tražim izlaz. I to je normalno. Iz sopstvene glave, naravno, iako to zvuči grublje nego što bi trebalo. U ovoj glavi ima lepih mesta, i pravo je čudo kako me je lako nasmejati i lošim danom, ali to su mesta kratkih predaha. Kao što znam da ni u drugim glavama tereni nisu puno bolji. I tako je uvek bilo. Ne zavidite nikome; ko zna kakve vetrenjače i goropadi oni napadaju, ili se od njih brane.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s