Među sobom

Dobro pamtim trenutak – stajala sam bila na uglu Yonge i Davisville ulica, bio je sunčan dan, i doživela krah. Nije se videlo spolja (ili ako jeste, nisam obraćala bila pažnju na druge); lom je bio unutra, urušenje visokih spratova koji su trebali da predstavljaju konstrukciju stabilnog života. Donela sam bila prethodno odluku da okončam vezu sa klinkinim ocem. Ona je tada bila minijaturna, a on izgubljen u oblaku neostvarenih ciljeva, depresije i brojnih drugih potražilaca. Taj korozivni oblak je već davno obuhvatio bio i mene, što je bilo neizbežno u tesnim uslovima zajedničkog života, iako on nije imao loše namere niti je želeo išta od toga da pređe na mene ili klinku. Ja sam uporedo shvatila da ovo nije bio moj problem da rešim. Jedino što sam mogla da uradim je da iz oblaka izađem, ili u njemu ostanem. Ovo drugo nije bilo moguće, ne za moj karakter. Na pomenutom uglu tog dana, doživela sam bila krizu. Osećaj nije bio nov, ali svaki put je neuporediv po detonaciji i efektu. Ne želim da budem sama.

Poznajem usamljenost od ranih godina. Onu koja od fizički zdrave osobe instantno stvori invalida; ponor koji se otvori na dnu stomaka i ne vidi mu se dno. Svi instinkti socijalne vrste budu poremećeni u takvim fazama, i osoba tetura kroz virtualni svet koji se neprekidno menja, iz tamnog u sve crnji. Postoji i svetla strana; vremenom se razviju mehanizmi, smanje očekivanja, i osoba se okrene drugim izvorima zabave. To je moj slučaj. Vrlo je moguće da je razlog zašto puno bolje podnosim usamljenost sada u distanci od mladosti. Sasvim je prirodno, i uputno, da se mladi ljudi boje usamljenosti i čine sve što je u njihovoj moći da joj izbegnu; opstanak vrste dobrim delom zavisi od toga. Biti sâma i biti usamljena nije isto, ide priča, ali to je nadgradnja i priroda se ne bavi tim distinkcijama. Za mene, unazad toliko godina na uglu sunčanih ulica, budućnost u kojoj ću morati da se izborim sa situacijama i okolnostima u kojima ću uvek izgubiti kao krajnji ishod je bila mračna opcija. Ona druga je bila još gora. I tu sam se sabrala, shvatila da je taj pad bio samo mali predah, prešla ulicu, i nastavila dalje.

Život uvek ide dalje. Mi smo jedini koji menjamo tempo – nekad hrlimo napred, nekad držimo korak, i zatim počnemo da posustajemo. Ja sam u ovoj poslednjoj fazi. Možda je prerano za nju, osim toga moj korak i dalje ima neuporediv ritam, ili sam možda donela previše odluka u godinama koje sam imala. Počela sam rano sa donošenjem odluka. To je, ipak, osnovni i suštinski izraz slobodne volje i nezavisnog karaktera. Nisam mogla da znam da će vremenom postati sve teže; ceo proces sa odmeravanjem, procenjivanjem, svođenjem… Bilo je puno dobrih odluka, bilo je i loših, i ja sam strog sudija. I zatim dolaze posledice. Kod takvih susreta oporavak je bolan i dug.

Poslednjih par godina, život je pun odluka koje zahtevaju rešenja. Odluke su velike, i njihove posledice ozbiljne. Da se sve to odvija kad sam izgubila svoj imaginarni oslonac i realno prizemljenje u poretku i vrednostima čini sve puno težim, a često i kompletno nemogućim. Ja ne oklevam zato što sam pažljiva; oklevam zato što apsolutno ne znam više kojim putem vredi poći. Prijatelj i saveznik koga sam imala u sebi, onaj drug koji se probudi ponekad i izbaci me iz kreveta uz paklenu buku i celi orkestar, je utihnuo, a glas koji najčešće čujem je jedak i pun pridika. Između ostalog, uviđam da nikada nisam zaista poznavala usamljenost, do sada, kad sam izgubila tog pouzdanog druga. To je bilo tačno, da se ne treba oslanjati na druge za svoju mentalnu kondiciju, i priroda je puna lekovitih rešenja. Ali svoju kuću, dom u sebi, treba uvek održavati u najboljem, najpedantnijem redu. (Retki su ljudi kojima to dobro ide od ruke, ali tu je svako na svom i poređenja nemaju svrhu).

Ako sa ovog sunčanog ugla danas pogledam u budućnost, pa se okrenem i bacim pogled u prošlost, stvari nisu puno drugačije: važno je boriti se. Još važnije je kako se boriti, i koga računati u saveznike. Jer sve bitke su izgubljene, to je samo pitanje vremena.

2 thoughts on “Među sobom

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s