Ovi dani teku

Uzela sam par slobodnih dana i vikend. ‘Uzeti’ je vrlo aktivan glagol, a ja to nisam. Uopšte. I dalje hodam svojim dobrim ritmom, i obavljam sve što je neophodno (ništa preko toga), ali to su bare necessities. Najlepši deo je da je leto prekrasno i sa svakim korakom to se jedino potvrđuje. Ovakvo leto ovde ne pamtim, kao što ne pamtim kad su moja ubeđenja trajala ovako dugo. Toliko je sve prevrnuto u mom unutrašnjem svetu da je izaći na površinu i videti planetu kako cveta neverovatno otkriće. Ja ne cvetam, ne bujam, i ne idem nikud, i u tome ima utehe. I sve je to zbog sporog hoda.

Na primer, u periodu vremena koji je potreban da napravim jedan korak (apsolutno, bukvalno), ja uočim milion stvari – neverovatan spektar zelenog na lišću ispred kuće u kraju, sakriveno cveće u toj raskoši, oblik latica, glasove dece, ugao pod kojim se sunčeva svetlost prelomi na kraju zida i preko ulice, nebo, uvek i svuda vidim nebo, figure drugih ljudi i njihovo stanje duha u načinu na koji hodaju… Zatim napravim sledeći korak, ni trenutak sporiji, i vidim novi milion otkrića. Koliko mogu, biram. I uočavam jedino lepo. Nagrada za takvu specijalnost je neprocenjiva. Sa druge strane, iz ugla odakle bi neko mene video u prolazu, ja izgledam kao bogata žena. Tako je bilo oduvek. I u tome ima neporecive istine. Zato što jesam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s