Panika u kapi vode

Odgledala sam film Ex Machina. Prvo sam brinula za AI stvorove, zatim sam počela da se smešim. Brinula bih i za ljude, ali to je bilo moguće u prošlom vremenu. U međuvremenu sam izašla iz svoje začarane kule, i što je najgore, ne mogu da se u nju više vratim. Ovako, među ljudima, zapitam se samo da li ću doživeti ovako nešto, kao u filmu. Tipovi kao Nathan su poznati i kad ih niste nikad sreli. I oni kao Caleb (njih je svako sreo). Novi susreti su puno više zanimljivi, kao Ava i društvo, na primer. Iako je seksizam bio prenaglašen, kao što uvek jeste, i u tako praznom prostoru preglasan i sirov. I u punom prostoru je isti takav. Ko zna šta budućnost donosi? Ja, ja! Paniku u ovoj kapi vode.

Advertisements