Narcis nad drugim narcisima

Klinka je od 1. do 6. razreda osnovne škole imala bila plivanje tri puta nedeljno kao deo školskog programa. To nije bio slučaj sa svakom školom u gradu; ovde je srećna okolnost bila da je tik uz školu bio ‘community centre’ što je ekvivalent opštinskog sportskog centra. Oni nude različite aktivnosti za sve uzraste, ili besplatno (uglavnom u prošlosti) ili po relativno dostupnoj ceni. Ima ih širom grada i izgrađeni su namenski i u doba kada su takva ulaganja bila sastavni deo građenja lepše budućnosti za sve (tada su bili besplatni). Ovaj centar je u suštini bio u okviru škole, i nije bio dostupan širem građanstvu. Ali bila je to divna prilika za decu da nauče ono što je jedna majka nazvala u protestnom pismu upućenom drugoj školi kojoj su gradske vlasti htele da zatvore bazen, jer nije bilo para za održavanje, kako su obajsnili – fundamental life skill. Bazična veština za život. Kao i čitanje i pisanje, praktično. Kakva sreća da mi živimo u dobrom kraju, mislila sam bila. U životu treba zgrabiti svaku dobru priliku!

Klinci su bili ocenjivani za dostignuća u plivanju, i to im je ulazilo u ocenu iz fizičkog. Učitelji su imali program koji su sledili, i pratili su posvećeno napredak dece.

Na kraju 5. razreda, klinka i ja smo započele bile naš privatni ep: putovanja u Evropu svakog leta, od kojih nas je deo uvek vodio na jedno od prekrasnih morâ Mediterana. Nije bilo mesta za tako veliku ambiciju na skromnom početku, pa ni kasnije, ali potreba za esencijom evropsko-mediteranskog duha, bar kako sam je ja doživljavala, je bila tako jaka da jednom kad smo krenule nije bilo moguće odupreti se zovu svakog novog leta. U Rovinju te prve godine, shvatila sam bila da klinka ne ume da pliva.

To nije bio moj prvi šok u ulozi majke jednog školarca. Krenuli su bili praktično od prvog dana, u okviru državnog školstva. Ali ona nije umela da pliva, posle pet godina časova plivanja tri puta nedeljno. Leto za letom, mi smo to ispravile. Ali kako nazvati to što smo otkrile tog davnog leta još nismo rešile. I razumljivo je. Kako naći reči za koncepte kojih se normalni ljudski um u normalnim okolnostima nikada ne bi setio. Možda je problem u normalnim okolnostima. Naime, u onim gradskim sportskim centrima pomenutim iznad, nude se svi mogući nivoi plivanja, i za decu i za odrasle, po ne vrlo visokoj ceni, i ja sam čula bila da se upis otvara samo izvesnim danima i redovi za upis stvore se još oko 2 izjutra, a spiskovi popune pet minuta nakon otvaranja. Ali nikada nisam povezala bila da je to zbog toga što pristup životnim veštinama i svakom napredovanju dece zavisi upravo od tog stajanja u redu od 2 ujutro. Nisam povezala ni druge stvari; ne odmah. A kad jesam, nije bilo prekasno, ali tada su već stvorene bile situacije koje stati u red u 2am više nije moglo da reši.

Ja ću verovatno provesti još mnogo godina svodeći svoje krivice i promašaje kad je u pitanju materinstvo. Nadam se da ću u nekom trenutku a pre kraja potpisati mir sa vrhovnim duhom, onim koji ne dopušta bullshit. U međuvremenu ću nastaviti da posmatram ovo društvo, koje bledi u samoobožavanju jedino u poređenju sa američkim.

Jedno od opažanja, koje zaslužuje posebnu stranicu a verovatno i celu knjigu, je da uprkos dugoj listi laži, obmana i nemarno prikrivenih prevara, društvo za koje građani veruju da je dobro ima puno bolje šanse od onoga kome njegovi građani kroje pogrebno ruho svakog dana. Jer baciti ljude u izvor istine i realnosti ne služi ničemu ako oni ne umeju da u njemu plivaju. Bez životnih veština mi smo svi izgubljeni.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s