Senzibilitet

Bilo je prekrasno jutro početkom maja. Imala sam intervju za posao (ne intergalaktički iz sna nekoliko dana kasnije) i uzela sam bila slobodan dan. Nakon intervjua, planirala sam da uživam u ostatku dana. Ja sam jako dobra u tome (prim.au. za one koji me sreću po prvi put).

Početak celog procesa oko pozicije za koju sam krenula put duboke suburbije je bio jako prijatan, i ja sam se toga držala tokom celog putovanja do destinacije tog jutra. Angus, koji radi kao recruiter, što je profesija u polju agencija koje povezuju poslodavce sa talentovanim kandidatima, obično na višem nivou profesija, me je kontaktirao bio putem LinkedIn-a nekoliko nedelja pre toga. Razmenili smo nekoliko mejlova, popričali telefonom, otišla sam bila i na intervu sa njim, i dopali smo se jedno drugom. Ušla sam bila na njihovu kratku listu, i tog jutra u maju sam krenula bila da sretnem direktora departmana u firmi koja je tražila super kandidata. Angus se javio bio prethodnog dana, da mi poželi sve najbolje, da mi da još koji savet, i da me zamoli da mu se javim sa utiscima nakon intervuja. Različite priče kruže o njegovoj profesiji, i ja sam srela pojedince koji su mi se dopali i nekoliko njih koji su ostavili loš ukus i miris za sobom, ali Angus je zaslužio superlative. Kao prvo – jako je lepo vaspitan. Koliko je to važno za mene, znam praktično oduvek i verujem da je prosto crta karaktera. Koliki je deficit lepog vaspitanja u svetu isto znam, i to mi jako teško pada, a sve što mi teško pada ume da bude veličine smaka sveta ponekad. Kao drugo – apsolutno je profesionalan. Sa tom kombinacijom, verujem da će ostvariti dobru karijeru, ali meni je susret sa njim bio otvaranje jedne mogućnosti i prijatno iskustvo, što nije česta kombinacija.

Ulazak u svet suburbane korporacije u farmaceutskom polju me nije impresionirao. Disala sam punim dahom lepog jutra, ustala sam bila rano i dala sebi vreme za latte, i bila sam u apsolutnom pozitivnom stanju koliko je to moguće. To su prosto različiti senzibiliteti, ubeđivala sam sebe. Nije samo dekor, znala sam, i ako su zaista samo različiti senzibiliteti u pitanju onda je senzibilitet osnovna karakteristika biološke vrste. Jer nemoguće je pomiriti  neke stvari među ljudima, kao što istorija pokazuje već dugo. Direktor je bio sasvim simpatičan i opušten, kao i svi tog petka. Intervju je trajao dva sata, i bio je puno više konverzacija. Sve je prošlo jako dobro, rekla sam bila Angusu kad sam se vratila i nazvala ga. I jeste. Bilo je stvari u kojima nisam imala dovoljno iskustva, ali one u kojima sam dobra su bile puno jače, i očekivala sam da ću biti pozvana i za drugi intervju.

Nisam bila pozvana. Angus je zvao i saopštio mi vest na svoj prijatan način, i ja nisam bila razočarana, toliki je njegov pozitivan uticaj. Postojala su dva razloga zbog kojih sam želela taj posao: lova (puno bolja od trenutne), i promena. Da neću svakog dana putovati put duboke suburbije, nije bilo razočarenje. Ni svakodnevni susreti sa senzibilitetom mi neće nedostajati. Bila sam sasvim OK. Pozitivno iskustvo sve skupa, i kad je neuspeh – zaključila sam bila krajem dana.

Ali postoji i druga strana. Ona u kojoj sam ja uložila bila trud da zamislim taj novi početak. To je jedini način da budem dobra na intervjuu; da ubedim sebe da vredi potruditi se; da odglumim, ili zablistam; ili samo prospem delić svog posebnog duha. I to košta.

Nije ni jedina investicija. Jedan poraz povuče lavinu sumnji i analiza. U svemu tome, verovatno vrlo očigledno samo ja ne vidim, stoji totem sumnje u moje izbore. Da moj senzbilitet odudara čini život puno težim. Ne mislim da je loše malo ga pritisnuti; ponekad mi se čini da još nije zaista sreo gravitaciju. Ali pod njegovim oblakom, ja, ovo biće vrlo malih dimenzija, ne opstajem lako. I dok mi ne nedostaje kreativnosti, pa i ingenioznosti u nalaženju rešenja za široku sferu problema i izazova, široko polje izdaje na kome uvek pronađem svoj pad je osećaj. Da nešto nije kako treba. I to bude kraj, kompletni, apsolutni fijasko! Iako me pnekad tamo sačeka i lepo iznenađenje. Da, dešava se, upravo ono za čim tragam – lepota, zamišljena ili ostvarena, u trenutku koji beznaporno, instiktivno dotakne transformaciju u beskrajno.

Angus će mi oprostiti, ali postoji sažeta definicija za ovakve katastrofe: I am fucked.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s