Simptomi

Imam prehladu od prošle nedelje; ništa strašno. Svi simptomi su tu ali nisu preterano jaki pa to vredi računati kao dobru stvar, iako se oteglo duže nego što sam očekivala. Jedna stvar se ističe: čulo ukusa mi je poremećeno. Osećaj je neobičan. Ne uživam u hrani kao što bih normalno, ali imam apetit, i strpljivo čekam da se stvari poprave. Usput uviđam (opet!) koliko računam na homeostazu kao svoje osnovno stanje. i ona je prilično vanredna, naročito kad se uporedi sa mogućim mizerijama. Dakle, stanje je neobično, pomalo kuriozitet. U takvim okolnostima isplivale su i druge stvari. Recimo, taj osećaj poremećenog ukusa – nije mi nepoznat. Naprotiv. Svet kakav sam mislila da poznajem se promenio. To je najznačajnija vest u mom životu. Skoro ništa ne uspevam da prepoznam, izgubila sam orijentaciju, i mada za funkcionisanje jednog ljudskog duha očito nije potrebno ništa više od bazičnih stvari, i ja se snalazim i opstajem na malom, stvari su loše. Hodam kroz život kao senka. Poraz je dug proces, sada razumem. Recimo, kad smo učili o porazu protiv Turaka u 14. veku, nije uvek bilo jasno razumeti kad si klinka kako je prošlo još skoro sto godina do kompletne okupacije. To je poraz – on traje. Na individualnom nivou, moj ukus sveta je kompletno poremećen, i to nije simptom infekcije već poraza. Ova trenutna infekcija će proći, i računam da će se ukus na mom jeziku oporaviti. Jedini otpor koji još uvek poznajem je da ovaj minijaturni organizam opstaje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s