Nedelja

Imala sam intervju za novi posao. Na drugoj planeti. Sve je išlo jako dobro. Moj entuzijzam je bio očigledan, ali je osoba sa druge strane bila malo podozriva.
Vi razumete da ćete za ovaj posao morati da promenite oblik? pitala je.
Da, da, jasno kaže u opisu posla
, odgovorila sam.
Ali da li razumete da je ta transformacija permanentna? pitala je opet. Nastala je mala pauza. I da nikada više nećete moći da se vratite u ovaj oblik i ovo postojanje?
Novi oblik na drugoj planeti, zar postoji bolji novi početak, razmišljala sam. Ko još dobije takvu šansu; jedna u beskonačnom.
Jedan neobičan glas, ne moj, je odgovorio: Da, razumem, i moraću da odbijem.
Zašto, pitala je opet osoba, kojoj je to bilo petstoto pitanje.
Zato što bih time efektivno ubila majku mog deteta. I ne samo nju. Glas je postajao sve deblji, sporiji, lepljiv i težak; poslednje reči sam jedva uhvatila  – škripa, galama, lom, i probudila sam se zgrčena, razjapljenih usta.
Soba je bila kao i uvek, prisna i tiha u nedeljno jutro. Klinka se probudila bila u svojoj sobi, čuo se radio. Ustala sam, ušla u njenu sobu i uvukla se u krevet sa njom.
Srećan Dan Majki, zagrlila me je,  i izljubila milion puta.
Hvala, ljubavi.
Ispričala sam joj san.
Oh, mama, pokušavala je da me uteši. Možda smo ipak trebale da odemo u Irsku.
Možda, nasmejale smo se skupa, stisnule i zatim je ona skočila iz kreveta i razvila magični tepih samo za mene na taj poseban, čarobni dan.
Ja sigurno ne zaslužujem svu ovu divotu, povremeno pomislim. Kad ne pokušavam da bukiram prevoz u nove svetove.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s