Latte subotom

April 30, 2016

Kensington market i lep prolećni dan. Jedva se može proći od ljudi. Bašte su otvorene i sedi se napolju; trotorari su uski i ljudi se prelivaju na kolovoz; automobili su retki i miču se sporo – svako ko namerava da stigne negde brzo izbegava ovu ulicu. Prodaje se sve od naočara za sunce do pasulja i sveže ceđenog soka. Rasta, burito, didžeridu, vintage odeća, ribarnice, brza hrana svih etniciteta, ulični muzičari, novootvorene ‘apoteke’ trave nude besplatne konsultacije (za šta, pitamo se u čudu, i smejemo na moguće odgovore); ispred jedne se otegao dugački red. Haotična humanost i beznaporni balans stvoren oko uživanja u subotnjem popodnevu.

‘Fika’ je kafe za danas. Meni sasvim nepoznat, klinka je čula da je dobar. Imaju baštu ispred, i još jednu pozadi, iza kuće. Ovde još uvek ne niču nove zgrade i svi lokali su kuće izgrađene bar pola veka unazad, u većini slučajeva još pola veka starije. Unutra je velika gužva, ali bašta pozadi ima par slobodnih mesta. Grane drveća nad glavama su gusto okićene nežnim pupoljcima i jedva se miču, da ih ne uznemire. Razgovori i smeh. Latte je i.d.e.a.l.a.n.

20160430_160526.small

 

Izgubljeni u priči

Približava se kraj sezone TV serijala. Od dva koja pratim poslednjih meseci, u jednom je ubijen jedan od glavnih karaktera. To se desi kao deo priče ponekad (ređe). Uglavnom je standardna procedura za završetak karaktera kada se glumci okrenu drugim projektima, ili izgube u pregovorima sa producentima oko love. Vrlo vešto se kriju takvi razvoji, i publika uvek doživi traumu. Razumljivi su razlozi iza takvih preokreta, i nikoga ne treba podsećati da su sve to samo priče, glumci dobro plaćeni profesionalci, i ni priče ni profesionalci nisu uvek čak jako dobri. Ali i jedni i drugi zažive, i obrisati ih sa stranice je surovo i kad su opravdanja vrlo razložna.

Niko nije očekivao ovakav razvoj u programu koji pratim. Spekulacije da li je u pitanju konspiracija i karakter nije stvarno mrtav krenu i pre nego što se završi odjavna špica. Niko ne želi da prihvati, i svako veruje u magiju. Nema puno magije u ovom vremenu, ali zaokreti u skriptu pa i neubedljivi, će poslužiti.

Nisam očekivala preokret, i moja reakcija je bila dosta umerena, ali sam uhvatila sebe danima nakon te epizode kako žalim. Nema smisla žaliti se na scenariste i producente. Ali ima žaliti za karakterima. Nije neophodno pa čak ni potrebno imati smisla, ili ga tražiti. On je uvek tu. I razlog zašto poverujemo u svakakve priče, karaktere, magiju i nemoguće. Učestvovanje je velika nagrada za mali trud. I čak je veliko zadovoljstvo upravo u tome da je tako lako. Izgubiti se u priči je oduvek bila jedna od najlepših nagrada ovog putovanja.