Osoba u centru života

Pokušavam da nađem pravi izraz. Za sreću, zadovoljstvo, ispunjenje koje obične, male stvari daju životu. Ako neko zna bolje – a sigurno ih ima – molim Vas , dodajte.

Jedna od srećnih posledica problema iz ranog života je da živim u sadašnjosti. Život u sadašnjosti uvek donosi nova otkrića, iako je malo siromašan u mudrostima. ‘Uvek’ ne znači da se otkrića dešavaju svakog dana, a mudrosti imam i previše (i vrlo su sumnjive vrednosti, mudrosti, čak im je sama definicija sumnjiva: uvek se dešavaju onima kojima ne trebaju, ali o tome sam već pisala. Ne, ne, moram da dodam i ovo – ko još zna za mudraca koji živi punim životom. Askete, da, ali pravi, životni ljudi… vrlo sumnjiva kategorija sve skupa).

Kao prirodni nonkonformista, avanturista i slobodni misliliac, moj najbolji par oduvek je bio ekstremna moderacija. Kad sam u petom razredu probala prvu cigaretu, iskašljala sam se i vratila je – ne, hvala, ovo je pravi shit. Svako ko ovo pretvori u naviku ima ozbiljnije probleme od sâme navike. Kad sam sa 17 godina probala seks, obazrivo i s pažnjom, zaključila sam da tu ima potencijala, ali da je važno izabrati učesnike s pažnjom. Što se potvrdilo svakog puta, i s pažnjom i bez pažnje.

Žao mi je svih grešaka koje sam napravila. Odnosno, nije mi žao njih, već da sam nasela. Jer ja sam uvek bila vrlo blizu portala koji komunicira direktno sa mojim osnovnim bićem, onim koje je vrlo pristojno, samosvojno i zaslužuje svako poštovanje, što je osnovna osobina svakog bića samo sam ja možda bolje slušala. Ali puno puta sam namerno krenula u drugom pravcu, u jednom od brojnih besmislenih pokušaja koji obeleže svaki život. Štambilj svakog promašaja, svake greške, nije da smo ispali glupi već da smo posumnjali i izdali sebe, ono jedinstveno biće koje poznajemo duboko, intimno, i koje je zaista vredno poznanstva tête-à- tête.

Ja se, recimo, nikada ne osećam kompletno sâma. Moje prisustvo u sobi nije uvek najbolje društvo, ali je uvek solidno. Jedino u šta sam s vremena na vreme posumnjala (često), je da moja svest o sebi nije dorasla biću koje jesam. I da je put ka odrastanju tj. svrstavanju u korak sa ovim lepim prisustvom koje znam da je tu, previše često uzeo neopravdani detour. To nije opravdanje za greške, ili promašaje, koji u mom slučaju nisu kriminalne aktivnosti ili preterane katastrofe, ali vreme jeste kratko, i traćiti ga kad tako dobro pznanstvo čeka na svakoga…

Obične , male stvari, i osoba u centru svakog života. Otvorena vrata, ili zatvorena, nije važno. Niko ne gleda. Ili ako gleda – ne vidi. Jer ovo je samo za nas, mene, vas.

Advertisements