Ko o čemu

Normalno je za ljude da dobar broj svojih godina provedu tražeći smisao. Zatim stanu, promene pravac pa krenu da traže opravdanja. Neki od njih uzdrmaju svet, u jednoj ili u obe faze; većina prođe neprimećena.

If you want to stay alive you have to do something radical. Ovu misao je rekao jedan umetnik. Zatim sam videla i ovo: March towards the sound of gunfire. If you run away you don’t learn anything. I to je bila umetnica. U istoj nedelji još i ovo: I hope books survive, they are wonderful pieces of technology.

Kad čuješ ili pročitaš pravu stvar vreme stane za trenutak. Nađeš se među imaginarnim prijateljima, i jedino što kvari je da ne možeš da kažeš ‘hvala’.

Ja se normalno ustežem da pričam o umetnosti. Nemam dovoljno obrazovanja u tom polju, ne poznajem umetnike, i moj lični doživljaj je jedino što me zanima, i u umetnosti i šire. Čak imam jedno tajno mišljenje koje ću izneti ovde: osećam iskreno sažaljenje prema umetnicima kada pričaju o, ili objašnjavaju svoju umetnost. Jeste, jeste, priča, edukacija, mediji, predstavljanje javnosti (i kupcima) – sve to ima svoju svrhu i mesto. Ali postoji jedna ozbiljna dramatična tenzija u svemu tome, rizik koji prosto nije vredan rizikovanja: da izgube svoj mojo. Eto, rekla sam! Sada ću morati i da objasnim.

Iako ne poznajem umetnike, i oni koje sam povremeno sretala nisu uvek bili pojedinci koje sam želela ponovo da sretnem, umetnici poseduju par kvaliteta koje izuzetno poštujem.
Umetnici su vredni. Da bi razvili svoje talente, da bi ih usavršili, da bi nastavili da dišu, neophodno je da rade na toj umetnosti i na javi i dok spavaju, dok putuju, dok gube vreme sa drugim ljudima, i kad bi radije da su negde drugo i rade nešto drugo, opsesija hrani samu sebe, i traži i daje, i jedini put do nje i kroz tu kapiju dalje natope krv i znoj (neretko i druge hemikalije), i retko zadovoljstvo da tako mora da bude. Da ne bude zabune – nema ničeg plemenitog u tome. Ali ima nečeg boljeg. Umetnici su pošteni. Svako ko je proživeo koju godinu među ljudima zna koliko je poštenje retka i teška tvar. Po tim merilima moglo bi se računati među dragocenim metalima i mineralima (ili radioaktivnim). Ali se ne može prodati, ni kupiti. Ne može se ni ispričati, ili prepričati, objasniti – jedino se može prepoznati. U sebi, i tek ponekad i u drugima. I dok se svrha umetnosti može raširiti od dekorativne do asistenta ili portala u traganju za smislom, svaki susret sa njom je korak preko praga humanosti, iskorak iz eksterijera pretrpanog nepotrebnim ili okovima koji čak nemaju ozbiljnu svrhu vezivanja tek balasta, i taj prag se pojavi kao retki puls primalne energije koja, svi pretpostavljamo na ovaj ili onaj način, ima veze sa postojanjem.

Kako Ivana zamišlja umetnike, ili umetnost. Ali ne bi trebalo da bude čudno: ja nemam heroje, i vidim jasnije od Rendgena u više slučajeva nego što bih volela da pamtim. Smisao me nikada nije interesovao, i par konstrukcija koje sam stvorila sama sam sama i srušila. Za opravdanja nemam primenu.
Poznajem susrete sa poštenjem. I sa samoobmanom, prevarama prijatnih vrsta, i onih drugih… ja nisam nova na ovom putu. Ali kao da jesam. Poluumetnik, rekla bih dobrim danima. I uhvatim sebe pred takvom jednom laži.
Uvek je bolje ćutati.

2 thoughts on “Ko o čemu

  1. Fino je cuti lepu rec bilo kog dana 🙂
    Srce si, Jovana, I razumem. Iako nisam mislila na taj nacin.
    U klasicnom smislu, neophodan uslov za umentike je da umeju da crtaju ili dobro sviraju bar jedan instrument (po meni). Sto ja ne umem. Nisam ni vredna. Nisam lenja, ali nemam tu opsesivnu crtu, bar ne u toj meri koja bi me pogurala do bolje definicije.
    Tako da sam tu gde jesam. Nista lose u tome, mozda je cak rec ‘umetnik’ pogresno izabrana, ali dobro posluzi.
    Umetnici cije sam reci citirala iznad nisu poznati, ili ja nisam za njih nikada cula, nisu ni mladi, sto znaci da su puno godina proveli I truda ulozili da nauce ponesto – I to mi se jako dopada.
    Mozda je jedino zaista vazno samo neprekidno uciti.
    To mi se dopada, I po tom principu bih mogla da trajem.

    veliki pozdrav 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s