Priliko, R.I.P.

I am Charlie. Naravno, to nam poručuju ljuti momci, i devojke, da će i naš red doći. And we all die. Big news, indeed.
U sredu uveče sam pomislila da je ovo retka prilika. Da u četvrtak osvanu naslovne strane svetskih novina sa jednom jedinom porukom na celoj strani: We Are Charlie. U stvari, mislila sam da bi trebali da objave i karikaturu ispod Čarlija. Kad sam ustala u četvrtak, po mraku, znala sam da nisu. Tako se dešavaju propuštene prilike; neko ih zove i tipping points of history. Bilo ih je mnogo do sada, i imaju glavnu osobinu da ih retko ko prepozna dok se dešavaju.
U svetu ovako seoskom, zatarabljenom u svojim prostim idejama, veliko je olakšanje okrenuti se ka praznom zidu i zažmuriti. Uočila sam da moji stavovi postaju sve teži. Pa sam ih spustila. Da sam ih ovoliko dugo nosila, negovala… foolish, Charlie, very foolish. Puno razmišljam o budućnosti, i shvatam da pripadam prošlosti. Moji stavovi ili ja? Niko neće tražiti razliku. Ali jedna se ističe, daleko od mene a dodiruje nas sve, krajem četvrtka, petka, i u dugu mračnu budućnost će nastaviti: retko ko je Čarli.
Čarli znači hrabrost. R.I.P. Charlie.

Nedelja.
Nisu svetske, ali novine jesu: http://www.theguardian.com/world/2015/jan/11/german-newspaper-muhammad-cartoons-firebombed-hamburger-morgenpost

A ovaj čovek veruje da im se i dalje treba smejati:
http://www.theguardian.com/world/video/2015/jan/09/steve-bell-cartoonist-charlie-hebdo-attackers-video

Heroj: http://www.theguardian.com/world/2015/jan/10/paris-supermarket-kosher-hero-attack

Jedan, dva, tri… Ne znam da se ovo može zvati optimizam – ne, samo provera pulsa. Još uvek kuca.

Advertisements