Singlet Oxygen

Singlet Oxygen je bilo najbolje novo poznanstvo danas. Sveže sa puta u Njujork, i klinka i ja smo već do grla u problemima. Nismo se ni ohladile, niti zagrejale preterano jer je neka poluojula naišla u međuvremenu, a bilo je i puno ozbiljnijih situacija. Zašto putuješ, Ivana, je pitanje koje mi niko neće postaviti, jer retko sa kime pričam, plus niko ne postavlja takva pitanja. Putovanja podrazumevaju raj. Ili Raj. Baj. Daj. Kaj?
Stvar je u tome – i ni u čemu, niti je stvar, obična apstrakcija – da singlet oxygen zvuči kao Njujork. Čak je najbolja deskripcija za koju sam čula. Inicijacija prirodnog stanja u uslovima koji od prirode naprave čudo. Go figure. (And don’t bother reporting back).
Njujork je fanstastičan u jednakoj meri koliko i ništa posebno. I to je možda njegov najveći šarm. Jer u Njujorku se možeš roditi, i umreti, i niko ne sumnja da se i jedno i drugo dešava vrlo redovno, ali ako između te dve enormno ozbiljne situacije – fuck! – uspeš da namigneš, ti si u Njujorku, darling. Biti niko i neko, to u Njujorku uspeva dobro. Biti promašaj, biti uspeh – uh, ukus svakog dana u nedelji! I onda ima onih koji prolaze kao pretenders. Kao da u životu ima dovoljno dana i za takve varijetete. A ima, u životu ima svega. Jedino što je bitno uočiti je da niko zaista ne gleda. Usred nebrojenih ljudi, toliko ljudi da ne možeš da zamisliš da ih može stati u jedan pogled ili perspektivu, niko zaista ne gleda. Samo povremeno neko istupi iz gomile i obrati pažnju na trenutak ili dva. Kratkotrajnost kao permanentno stanje = New York state of mind. Singlet Oxygen.

 

Advertisements