Moje misli su slobodna deca

Moje misli su slobodna deca
Kad podignem težak teret
– iz bilo koje godine postojanja –
otkači se grumen besa ispod ruke
i rebra
one se okupe i dobacuju
razjarene, na korak od
Armagedona progutaju široku zonu
detonacija nemerljivih decibela
dovrši posao
i one navijaju za mene
urlici su vrhovi koje vidim čujem
i smeh, neko se među njima smeje
Kad ga ispustim
bace se u orgije olakšanja
sa jednakim žarom
i slave sa mnom
pobedu = poraz kao najbolje
predloge za permutaciju
vrednosti veverice vrhova vernosti ver…ver…vere
Nevidljivi drugovi
izdajnici
osvetnici
ljubomorni savetnici
moje misli su gorući cvetovi lave
koji ne poznaju sezone
i otvaraju se neprecizno
često u nevreme
svuda, istovremeno, uvek
ni ne znaju da cvetaju
recimo da vole da budu
gde i ja
i kad je hladno
ili gladno
(druge deskripcije nepotrebne)

Rodbinski nedovoljno udaljene
Reči u garnizonima
solidnih barikada
svakodnevnih ugovora
slede usvojene zakone discipline
i socijalnih dužnosti:
Ako… ako… ako
Reči imaju zastavu
državu
i paketić za preživljavanje u uslovima
krajnje nedoslednosti
Misli su divljač u lovištima
za dobro situirane reči
ali koje nisu situirane
te prijemčive
smrdljive privilegovane naslednice
iz kaste emancipovanog vrha (r)evolucije
(Podmetnute imitacije)
Kad ih nahvataju dovoljno
(misli)
uvešće kontrolu
i obeležiće ih za lakše prepoznavanje
da neka ne promakne
One naročito talentovane
će dobiti pažljiv prevod
i krasiće svaku promociju
Reči

Uvek propustim da ih upozorim
Ja, izvor (kakav – takav) svojih misli
često nesposoban posrednik
Deca Prirode su moje misli
Ni zvezde nemaju slobodu
od zakona
i svakoga
Volim detinjstvo
mrzim detinjstvo
volim X
mrzim X
i ravnodušnost se prihvata
– samo ništavilo ne postoji!
Moje misli su slodobna deca
Ali retko izađem na paradu sa njima
Nisam više dete
kažem sebi
i nasmešim se dobroćudno
da sakrijem strah
One ga transformišu
u spektakl i sinematično čudovište
i ne stignu da dovrše
jer ih podsetim da budu dobre
Negde u meni postoji sećanje
na dobro
i ja ga zloupotrebljavam
Nadam se da će me neko opisati
takvim rečima
, objasnim i one su tihe
trenutak-dva
Šteta, dobaci neka iz zadnjeg reda
sa Rečima smo samo familija
Moje misli
ta slobodna deca
su najbliže što znam o početku ili kraju
i radosti

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s