Čovek koji je lagao

Prišla sam bankovnom automatu. Stigle smo pre par dana i ostala sam bez keša pa se setila banke na ovoj raskrsnici. Ima niz automata. Spazila sam jednog muškarca iza male pregrade do mene dok sam prilazila, jednu ženu malo dalje, ali nisam obratila pažnju. Dok niisam čula kako govori. Obavljao je svoje bankovne transakcije i pričao u telefon. ‘Nisam bio nigde’, rekao je i nastavio da objašnjava. Žena kojoj je to govorio – nije bilo sumnje da je govorio ženi – kao i ja, je jasno čula laž u njegovom glasu. Verovatno nije čula ništa drugo. Nisam ni ja. Meni nije bilo potrebno, ona je davno prestala da sluša. Iako ga nisam videla, glas ga je naslikao: u kasnim tridesetim, možda je proslavio 40. rođendan nedavno. Laže bar 20 godina. Period tokom koga je neko mogao da stvori sebi život, upropasti ga, ponada se novom početku nekoliko puta… a on je lagao. Nesumnjivo je junak iza pregrade imao drugih ambicija, ali one su vremenom izbledele i pale u drugi plan. Jedino u čemu je on bio postojan bile su laži. Davno su postale rutina, davno je bilo i kad je prestao da razmišlja o drugim opcijama. Ili računa koliki mu profit laži donose. Dovoljno da se živi. Da naiđe na pakovanje svežih, on ih ne bi uzeo. Navikao je na svoje stare, i oni koje je lagao isto tako.  Kad bude umro, napisaće o njemu da je bio sin, muž, otac, voljen, i neprežaljen, ili nešto slično. Ovo je bio čovek koji je lagao, niko neće staviti. A on bi možda voleo. Ali niko mu ne bi verovao.