Početak, još jedan

U Otavi je bilo hladno i belo. Fina dama balansira među nametima starosti i posetama lekaru, i voli praznike pa je vredelo učiniti joj. I klinka voli praznike. Izašle smo bile jednog sunčanog zimskog popodneva u šetnju, popele se brdašcetom do parka, i sankale bi se ali su sanke nestale u poslednjih par godina jer je neko vrlo uredan, i mi smo malo prošetale, ljuljale se u snegu, hodale po belini i ona se prisećala. Puno uspomena za jedan mlad život i ona je zapamtila najlepše delove. Divno.
Znala sam da nisam fino društvo, ali bilo je novih ljudi ovog puta koji su odvlačili pažnju. Najstariji sin fine dame je zaljubljen od leta. Sada sam upoznala ženu koja je unela takvu radost u njegov život. Nije mi bila zanimljiva, ni ja njoj. Uveliko planiraju zajedničku budućnost. On je rešen kao neko ko je na to dugo čekao. Nadam se će sve ići baš onako kako želi.
Izgledaju već kao stari par. To me je iznenadilo, ali zaljubljenost pred drugim ljudima je uvek na stranom terenu. Nisam želela da budem publika, ni nepotrebna ni standardna. Upoznavanje sa familijom je fina dama doživela više puta i ona je u toj ulozi prilično dobra. Ja sam se potrudila par puta, i procenila da je dovoljno. Možda sam im zavidela malo.
Vratila sam se ranije nego što je očekivala, ali jedva sam dočekala.
Slagala sam o povratku. Nisam želela Flojda nazad još bar par dana. Nije mi nedostajao. Uspela da obavim neke poslove na miru. Uz previše mira, uočila sam. Rutina je uspela da namesti negde u meni mehanizam koji ponavlja hipnotički ‘you belong to me’. U tišini i osami jasno sam ga čula. Slegnula ramenima.
Klinka nije želela da pravimo kolače jer je u Otavi jela previše kolača. I retko kada je kod kuće. Složila sam se – nepotreban napor. Ni kolači, ni hrana. Klinka se ne buni. Nedostaje joj Flojd.
Stigao je u subotu. Pre toga mi je održana bila lekcija telefonom: Flojd je sve ovo vreme sa nama bio gladan. Zato nas je grizao, grebao i divljao kao svoje opšte stanje. Sada kad je stigao, Flojd ne liči na sebe. Duplo je veći, i oko slabina je prilično zaobljen. Klinka i ja ga gledamo. On odmeri svaki napor – da li vredi probati? I često odustane. He is an old man, pričamo u čudu. Povremeno se seti da grize, naročito se seti mladosti kad gleda u klinku. Ali da ne grebe je veliki plus. Puno i spava. I nonstop jede. On jedva i mjaukne i ja već prinosim tacnu sa mačjom paštetom.
Da ga nisu drogirali, brine se klinka. Nisu, ubeđujem je. Oni su jako fini ljudi. I dalje prede i samo dok gleda u nas. Nikada se nije jasnije videla razlika između gladi i prezasićenosti.
Otišla na ples u nedelju uveče. Senzualnost je prirodni element u kome se najbolje osećam. Homeostaza.
Novogodišnje veče će klinka provesti sa drugaricama; mene je pozvala moja. Nisam imala planove, ali kad sam ih napravila shvatila da je moj prethodni da gledam filmove, slušam muziku, plešem u dnevnoj sobi, čitam Korta Maltezea bio dobar plan. Radovala se da ću je videti. Ona nije srećna, ali divna je kad se raduje. Ima toplu duboku dušu, velikodušnu, veličanstvenu. Ne poznajem njenog muža puno, ne sumnjam da je pristojan čovek ako ga je izabrala. Previše im se toga desilo. I on je sebičan. Obično jedan od dvoje jeste.
U čudnom stranom svetu tuđeg braka dočekala Novu godinu. U nju ušla zahvalna da ne moram ništa od toga. Bilo je i žaljenja. Nad ljudima, strancima koji se previše dobro poznaju i neudobnim putovanjima koja su ih dotle dovela. Srce pomalo boli i stomak pun utisaka. Flojd je bio gladan kad sam se vratila kući.
Prvi januar i poslednji dan praznika. Klinku ću videti tek predveče. Flojd spava kraj kompjutera. Zvala sam drage ljude, i oni su zvali mene. Napolju je sunčan zimski dan. Isti takav je bio i u Srbiji, rekli su mi.

Stvorite mnoštvo lepih uspomena u 2013.

Advertisements