A Misanthrope’s Menu of Wisdoms and Clichés

It is difficult to make friends. The times when we were children and everybody was a friend change to still feeling like children and counting friends on your fingers.

It is easier to have men as friends. If things don’t work out you could always have sex. With women, well, you could always have sex with them too, technically.

As grown-ups, we say our „thank-you”s and please”s. The first we mostly don’t mean the latter we crave, but nobody listens anyway.

When we were little, everybody was concerned about us paying attention, learning and concentrating on what is important. As grown-ups, the world around us tries its hardest to undo all of the aforementioned. Except our friends and people we live with. They always think that we haven’t tried hard enough.

Since we were children, we’ve forgotten almost everything which without a doubt constituted the best times of our lives. As adults, we remember everybody that’s ever made us miserable. And continue to think daily, hourly, minutely, about those who are still doing it.

We rot in our own contradictions and although we all say that we love the Sun and fresh air, we continue to stay indoors, in the stale and shabby environments of our living rooms, just because of a few laws of physics. Which are very vague, anyway.

We learn from experience, as much as we used to when we were children. There is also theory. And then, there is compromise. We, with our overgrown egos, continue to sell ourselves short. The dollar-store effect.

The most typical thing you can experience as a grown-up is that you are always tired. And misunderstood. If there was a way of making us un-tired or better understood, it would still not make us satisfied. We, humans, are one bloody tired miserable dissatisfied lot.

And I haven’t even started on love. It is blind, dumb and has memory lapses worse than a surviving hippy. It’s been around since the beginning of time and it is the only old hag sought after more than a bombshell. It’s a cult, cross-pollinated with a devil’s affair.

We all fear death and believe in happy endings. In the end we all die.

As grown-ups, we value and teach wisdom to youngsters, to each other, our neighbours and across the nation, on video tapes, DVDs and in print, at an affordable price payable in three installments. We also look for cure for misery and every other illness. For that we get called on the phone at dinner time by people we don’t know who tell us that other people need us. If we are in need there is a different number to call.

And now… a grand finale? No such thing, sorry. Live and hope. The latter is not mandatory (well, neither is the first), but it still fools us into believing that things get better just because we want them to. Now, that takes faith.

Advertisements

Ples jednakih slabosti

Sajt je nudio tri opcije: ljubav, dating i erotiku. Bilo je više razloga zašto sam izabrala erotiku ali najviše je do toga došlo običnim procesom eliminacije.

Romantična ljubav? Nikako. Taj deo sajta se savijao od prekomerne težine laži koje su ljudi naslagali.
Ako i nisu bile laži nego istine, težina je bila jednaka. Ne postoji konstrukcija koja to može da podnese.
Nisam mogla da dopustim sebi da priznam ni tako anonimno da sve što želim je ljubav.
I anonimno, to je laž.
Nisam znala ni šta bih rekla.
Niti me je interesovalo da vidim šta su drugi rekli.
Taj deo sajta nisam ni otvorila.

Dating jesam, i odmah ga zatvorila. Fenomen te socijalne kategorije je verujem fascinantan za psihologe i sociologe. Mene podseća na šah. Dating ima jako puno pravila i strategija. Oni se svode na to kako da ljudi nadmudre jedni druge, postave se u vodeću poziciju, stignu prvi do cilja ili kraja, o sebi održavaju visoko mišljenje, lažu na pogrešnom mestu i iskreni su u najgorem trenutku, i dobar deo slobodnog ekonomskog tržišta međuljudskih odnosa mu je vrlo posvećen, i na njemu profitira na vrlo sumnjiv način. Na šah sam razvila ranu averziju. Dobar broj šahista dosta brzo izgubi iz vida onu najvažniju stranu i njegovu jedinu realnu svrhu – da je igra u pitanju. Oni kad kažu ’The Game’ to zvuči pobožno. Nema tu mnogo igranja i radosti. Ista stvar i sa datingom. A tu su i pravila. Batalila sam i dating i šah iz osnovnog razloga: ja sam odlučila još kao klinka da izbegavam pravila. I kršim ih, gde se mora silom. A i prevara se prihvata. Sve je prihvatljivo kad su pravila u pitanju, je moj fundamentalni životni stav. 

I tako je ostala samo erotika. Tu nema laži, mislila sam. Bar ne puno, i nema im sakrivanja dugo. Erotika je igra.

Usled tehničkog nesnalaženja prošlo je 24 sati između priključivanja i ponovnog logiranja. Tamo je čekalo više od 50 poruka. Oh, bila je moja reakcija na tako neočekivan razvoj. Ovo je baš uzbudljivo, mislila sam dok sam prolazila kroz poruke, čitala profile iza njih, gledala fotografije. Zatim sam ih pročitala još jednom. U međuvremenu je stiglo još dvadesetak. U sledećih nekoliko nedelja nekoliko stotina.

Na sajtu sam se zadržala mesec dana. Posle takve jedne edukacije postala sam ekspert u statistici, sociologiji, psihologiji naravno, i vrstan poznavalac modernog muškarca. A pokupila sam usput i koji uvid u sopstveno psihičko stanje. Previše po svim merilima za tako jeftino obrazovanje.

Saznanje da moja pronicljivost ima kritičan nedostatak – realnost kao dimenziju – je moglo da iznenadi samo mene, pretpostavljam. Recimo, ja se uopšte nisam dosetila da će ’erotika’ biti naseljena ljudima koje prosto hoće seks. Nikako. Ni to što znam da je grad pun usamljenih ljudi kojima je iznad svega dosadno nisam povezala sa erotikom. Ni to da su ljudi iz marketing departmana uspešne onlajn korporacije vešto izbegli sumnjive klasifikacije pa su umesto eksplicitnih reči upotrebili jednu koja kod izvesnih korisnika jezika izaziva pogrešne asocijacije mi nije palo na pamet. Ja sam zaista mislila da na takvom jednom mestu mora da vrvi od kreativnih tipova.

Tu moju naivnost je bilo lako zaboraviti kad sam na kraju bila višestruko nagrađena. Susreti koje sam imala – njih desetak – su bili zanimljivi, bilo kao igra ili test same želje za igrom, a neki trenuci antologijski. Stekla jedno kratkoročno prijateljstvo, jedno puno duže, ušla u vezu koja je trajala neko vreme na obostrano zadovoljstvo, vodila fascinantne razgovore više puta, shvatila da dok nisam voajer u bukvalnom smislu uloga posmatrača mi leži jako udobno, da one night stand treba doživeti jednom ali ne više od toga, bila vrlo zadovoljna da su metroseksualci pristojni ako ne uvek i zanimljivi, bar ta serija koju sam probrala, i potvrdila ono što sam već znala: i u seksu kao i u životu sam do sada imala daleko više sreće nego što sam sebi dopuštala da priznam.

Iznenadilo me je da su muškarci tako plašljivi tipovi. To bi se ovde reklo: socially awkward. Piše se o tome puno, ali je meni promaklo. Placebo efekat Interneta je fantastično pomogao, sada svi imamo dijagnoze i ništa ne boli. Hoću da kažem, od velikog broja muškaraca na Internetu koji traže seks, oni ga traže samo u njegovoj najnovijoj formi – onlajn. Posle nekoliko odgovora sa moje strane ’no, thank you’, morala sam da priznam sebi, po prvi put u životu i na mestu zvanom ’erotika’ (uzdah), da sam ja verovatno prilično konzervativna. To nije bio lak udarac. Kad mi je Martin jednom rekao to isto ja sam ga ismejala, i bila sam u pravu, jer je za njega bilo konzervativno to što nisam pristajala na njegove ideje, ali ovo – ovo je bilo vrlo neočekivano. Zar nije suština seksa dodir? I miris? I ukus? I pogled? I glas? Vrelina?

Kad mi se desetak njih obratilo rečima ’I am your Master’ mislila sam da je u pitanju humoristički pristup, ne baš sličan mom ali ja imam smisla za neozbiljnosti. Ne, oni su to ozbiljno mislili, stigao bi odgovor praćen naređenjem. Nije mi prethodno bio nepoznat termin ’sadomazohizam’, međutim kad se sitnim fontom pojave na monitoru reči ’I am your Master’ dok oko njih skakuću reklame ili pop-up poruke u kojima anonimci čekaju da poruče nešto seksi,  ti sediš u majici i odrpanim pantalonam i klatiš se u stolici, to zaista zahteva prilično živahnu maštu da bi zvučalo strašno. Ili erotično. Ili bilo kako osim glupo. Kad mi je kasnije bilo objašnjeno koliki broj žena ulazi u sadomazohistične odnose, i kroz šta sve prolaze, ništa mi više nije bilo smešno. Podsetilo me je koliko sam ja propala feministkinja kad je svet i dalje ovakav propalitet. Kao i da to što eterom plutaju poruke tipova koji se nude za gospodarske pozicije nema toliko veze sa naglom ekspanzijom sadizma među muškarcima, već je u pitanju – i dalje – široka rasprostranjenost mizoginije. Uzelo je jednog Amerikanca koji je udobno sedeo u Švajcarskoj dok mu je žena spavala da mi objasni neke stvari. On je voleo sadomazohizam sa obrnutog kraja, dobro je poznavao materiju i naravno, kraj dobrog života, bilo mu je dosadno.  

Iako sam beskrajno zabavljala prijateljice pričom tih dana, tokom svog meseca gostovanja na planeti Erotika imala sam jako malo seksa, erotike još manje, i na kraju sam se sasvim ozbiljno zapitala da li mi seks uopšte i treba. Dete sam već imala, i uprkos horskom pevanju da je seks prirodna potreba to je podjednako tačno koliko i ime onog sajta – samo dobro namešten showroom. Da li ja uopšte volim seks, pitala sam se dalje, i šta u njemu ima da se voli. Ili je dobar ili je loš. Češće je loš nego što je dobar. Onaj dobar je komplikovan i komplikuje život, ili život njega komplikuje; o onom drugom je bolje čitati iz vesti, ili knjiga, gledati filmove – i izbegavati.

U nastavku – nastavak uvek sledi, čudna stvar sa vemenom – bavila sam se različitim stvarima i trudila da postignem sertifikaciju ’I am my own Master’ uz usrdno zanemarivanje realnih životnih okolnosti, i zatvaranja očiju na nekim mestima. Da bi se nedavno desilo nešto.

Na jednoj baletskoj predstavi. Predstavu su činile dve koreografije. Prvi deo je prikazivao egzistenciju uličnih zabavljača, takozvanih buskers. Oni među šarenim svetom današnjice kombinuju prastare elemente nomadskog sa pažljivim doziranjem modernog – prilično unikatan eksponat. U baletskoj predstavi je sve to bilo predstavljeno kroz grupu mladih izvođača koji su bili jako dobri, ali zvezda među njima je bio jedan mladić koji je bio apsolutno prekrasan. On je bio ne samo izuzetno dobar u svojoj glavnoj ulozi, najlepši deo je bio koliko je on u tome uživao. Koreografija je prikazivala različite aspekte života: pripreme, performans, usamljenost, nesigurnost, okruženje sličnih u kome je nadmetanje deo svakodnevice, i onda je na sceni krenuo jedan pas de deux. Njih dvoje su trebali da pokažu onaj deo – seksualni, ljubavni, erotski. Išlo je to vrlo lepo, da bi u jednom trenutku ON prišao NJOJ otpozadi, ONA je bila u pokretu napred, kao da će otići od NJEGA; ON je spustio glavu dole, tik iznad NJENE ahilove pete i izgledalo je kao da će je ugristi – ali nije, ON je samo podsetio da zna; tu se ONA okrenula nazad ka NJEMU i ONI su nastavili svoj ples skupa. 

Taj njegov pokret je bio jedna od najlepših ilustracija erotike koju sam ikada videla. ON poznaje NJENU slabu tačku, i to nije ON, već ONA. Isto važi i za NJEGA. To je erotika; to je seks. Ples jednakih slabosti. Bilo je neobično sagledati tako nešto fundamentalno a da se svet nije protegao, ili štucnuo, zaustavio se na trenutak, bilo šta. Ja sam svejedno bila srećna. Volim svoje ideje naslikane velikom tehnikom, sve i da ih niko drugi ne razume. U ovome nisam bila usamljena. Bila na mnogim pogrešnim mestima, u pogrešnim trenucima, među pogrešnim ljudima  – to sedište je bilo jedno od najboljih u kome sam se našla poslednjih godina.

Na kraju su svi bili na sceni, da se poklone, i pridružila im se i mlada žena koreograf. Kad su se poklonili svi skupa, ona je istupila zajedno sa njim, svojom zvezdom i inspiracijom, poklonili su se njih dvoje, i ona je gledajući u njega, široko nasmešena i srećna, podigla njegovu ruku i poljubila je.  Promena uloga, priznanje slabosti jednako kao i demonstracija radosti. Možda je bilo do osvetljenja, ili ugla gledanja, ali bilo je tako lako videti tu paralelnu sveprisutnu auru erotike, senzornu, senzualnu, emotivnu, kao vid i sluh, i dodir, i sve. Na kraju – samo jedne misli, ničeg drugog – dobila sam svoju satisfakciju, i ona mene. Mala velika dobra stvar.