Lekcija o trajanju u vidu praznika

Praznici su stigli do mesta još jednog početka i ako je sudeći po praznicima… ali bolje je ne suditi. Mnogo toga može ili ne može, sa suđenjem je uvek dobro sačekati, odložiti, preskočiti. Već sutra ništa neće biti isto.

Klinka i ja uvek imamo opuštene novogodišnje večeri. Bar ove otkad joj je dopušteno da ostane budna do ponoći. A ni one nisu ujednačeno opuštene – ja sam opuštena, ona je uzbuđena. Takve neujednačenosti umeju da stvore jednu savršenu harmoniju.

Sinoć je bilo najlepše, kaže ona. Prvo smo krenule u kupovinu da nabavimo par stvari plus sastojke za prazničnu večeru, koja je trebala da bude vrlo posebna u ovoj maloj kući vrlo malih kulinarskih ambicija. Nije nas mrzilo da odemo do Eaton centra i Williams-Sonoma radnje pune kulinarskih perverzija, u kojoj smo htele da kupimo veliku limenku punu praha čokolade koja se jako lepo istopi u toplom mleku u šolju tople čokolade koju potomci Guitard familije prave u San Francisku po ugledu na onu iz Angeline u Parizu. Kad smo prvi put kupile limenku (koja se pojavljuje samo u ovo doba godine) i pročitale priču o poreklu napitka, ništa nismo znale o Angelini. Eto kako male stvari čine život punim čuda.

Limenke su bile sve rasprodate ali smo slučajem spazile dve umotane u celofan sa mašnom na vrhu, koju je neko našao pod jelkom prošle nedelje  – i vratio! Svet je pun neverovatnih ljudi koje je zaista praktično nemoguće razumeti. Tako smo umesto jedne kupile dve limenke.

Našle smo i sve drugo što smo zapisale i vratile se kući mrtve umorne. Planovi su nam bili previše ambiciozni. Napraviti večeru pa dve vrste kolača… – uspele smo da napravimo jednu. Po receptu iz Otave, one iste koje smo jele prošle nedelje.

Praznična večera u našoj produkciji je ispala fantastično.

Salata sa bokončini sirom, kriškama paradajza i listovima bosiljka, sve začinjeno maslinovim uljem i aceto balsamico vrstom sirćeta koje je verujem vinsko sa nekom dodatnom pričom.

Marinirani losos. U jednom supermarketu ovde prave tu marinadu i komadi crvene ribe su odležali u njoj dovoljno da se arome uvuku baš kako treba – ubedljivo najbolja vrsta koju sam ikada probala.

Pečeni mladi krompir sa oreganom, na maslinovom ulju. Ovo ispadne neverovatno ukusno, prosto kremasto i topi se u ustima.

Korpice od testa sa kozjim sirom i džemom od smokava. Ovo se kupi smznuto i samo smesti u rernu na 16 minuta. Fantastično. A kombinacija kozjeg sira i smokava je neprevaziđena.

Voćna salata – iseckani ananas, jagode i belo grožđe. Ništa više i ništa manje nego izuzetno.

Naši kolači. Shortbread sa pekanima i orasima. U ustima se raspadnu u prah – neočekivano ! – i u sledećem trenutku se istope. Fantazmagorično. Ponosne smo kao da smo napravile neki ozbiljan civilizacijski pomak napred za sve ljude skupa. (Pogledati niže za recept).

Klinka pije mleko, ja sam kupila sebi jednu bocu crnog, onog iz Otave. U pitanju je kalifornijsko vino, Beringer, Founders’ Estate, Cabernet Sauvignon iz 2007. Onaj u Otavi je bio širaz iz 2006. ali njega nisam našla. I ovo je jako dobro.

Iznajmile smo film ‘Julie, Julia’. Napravila ga je žena, o ženama, naročito je Julia zanimljiv karakter, ostatak ima neizbežnu kombinaciju američke samopromocije i borbe za opstanak. Stvarno su prošla vremena imala posebnu draž u svojim izuzetnim karakterima. I danas ima izuzetnih ljudi samo svi liče jedni na druge pa ih je teško spaziti. Ne znam šta je u pitanju ali negde nas neka pokvarena mašina standardizuje. A možda je bilo neizbežno da u jednom trenutku sve postane već viđeno. 

Naši komšije preko puta su bili kod kuće. Kupili su dva jastoga pa su nam zakucali na vrata da ih pokažu. Bile su sestre u pitanju. Neverovatna bića iz neverovatnog sveta. I boje su neutralno-sivo-zelene sa prelivima tamnim i tužnim, i lepe. Iako sam dugo vegetarijanac (koji poslednjih godina povremeno jede ribu i morske plodove), ima nekoliko godina kako sam se pomirila sa principom jedna-bića-jedu-druga-bića, i nije lak ni lako svarljiv ali me ne potresa više kao ranije. I ja sam konačno odrasla, izgleda.

Mi smo im odnele tanjir sa kolačima. Oni su opet pokucali nešto kasnije i doneli tanjir pun dekadentnih čokolada.

Film je stalno bio prekidan. Pred ponoć smo otišle na live web prenos iz Njujorka – našu malu tradiciju posmatranja kristalne kugle na Tajms Skveru. Po ponoci se klinka predala uzbuđenju i istrčala nekoliko krugova niz hodnik i nazad sa cikom iz sveg glasa. Tinejdžerka; sveža; od novembra. Komšije su opet pokucali na vrata, sa otvorenom bocom šampanjca. Njoj malo, meni malo više. Prešle smo kod njih, probale i one sestre jastoga. Komadići belo-narandžastog mesa se umaču u otopljeni puter sa listovima kilantra i đusom limete – vrhunsko.

Odgledale smo film do kraja, izljubile se još jednom i otišle na spavanje oko 2. U pravu je – bilo je izuzetno.

(Na fotografiji niže, koja je mutna ali slikana bez blica ima toplu atmosferu jedne tople večeri, poziram za klinku, i ona je pozirala za mene a kad sam spazila kako je haos police za knjige nefotogeničan, danas sam sve to počistila – dobar početak sve u svemu).

Recept za kolače:
250g putera
3/4 šolje šećera u prahu
par kapi ekstrakta vanile
1,5 šolja brašna
pola šolje sitno seckanih oraha i pola šolje sitno seckanih pekan oraha

Umutiti puter sa šećerom, dodati brasno i vanilu. Vrlo je važno da testo bude dobro izrađeno. Na kraju dodati orahe. Oblikovati u male kuglice i blago poravnati. Peći 12-15 minuta na 325F što je negde oko 175C. Veličina bi trebala da bude kao zalogajčić, ali ko kako voli.

Uživajte u kolačima i životu.

Advertisements