Prelude

– Ispuniću ti jednu želju.

– Ti? Nisi ni žaba, ni gušter,
nemaš rog ili krila,
prašnjavu lampu..
Najviše ličiš na običnog pijanca
koji sedi za istim barom
svake večeri.

– Ipak, uprkos sebi i viskiju,
ispuniću ti jednu želju.

– Samo jednu?

– Probaj me.

– Kakve želje ispunjavaš? Velike, male,
svakodnevne, tajne, domaće,
strane, zelene, plave…?

– Samo jednu.

– …Dobro. Spremna sam.

– Moraš da kažeš na glas
šta je to što želiš,
ja ne čitam misli.

– Priđi bliže, šapnuću ti; ovo je
vrlo glasna želja:
Učini da poželim nekoga.

– To ti je želja? Jel’ si sigurna?

– Da. (Mrmlja podsmešljivo) Da li sam sigurna.

– Važi. Učinjeno.
.
.
.
– Kad će ta magija početi
sa dejstvom?

– Već jeste.

– Ne osećam ništa. Da li ću sad, ovog trenutka, poželeti
prvog muškarca koji prođe kroz ona vrata?

– Ne. .. Šta je bilo?

– Ništa. (Okreće se, gleda iza sebe) Neko me je
dodirnuo, ali… nema nikoga.

– Kako si osetila dodir?

– Zašto pitaš?

– Kao ruku
koja je mekano prošla
kroz leđa,
prosula eletkrične varnice
niz kičmu i spustila se nežno na unutrašnju
stranu stomaka?

-?

– Onda se pomerila i uzburkala talase
od kojih su ti se napunile i prelile dojke,
do bolno zategnutih
vrhova?

– Ko si ti?

– Ispunjivač želja. A to je bio Neko iz tvoje želje.

– Neko? Ali nema nikoga.

– Jel’ si ga poželela? Nikoga čiji
dodir držiš među
stisnutim butinama?

– Da.

– Da li ti koža gori?

– A-ha.

– A usne?

– I one.

– Da li ruka sada miruje?

– Ne.

– Opiši mi šta radi.

– Penje se unutrašnjom stranom
nadlaktice, pa ivicom prelaza
i sada se spusta oblinom leve dojke.
Gasi požare i pali požare.

– Gde je sada?

– Ah!

– Šta je bilo? Ne zatvaraj oči!

– Ništa. Neopisivo.

– Ništa nije neopisivo.

– Reči su mi potonule na trenutak.
Zašto da ne zatvorim oči?

– Jer onda ne vidim ruku.

– Želiš da je vidiš?

– Da.

– Onda ću i ja tebi ispuniti jednu želju.

– Hoćes li?

– Hoću. Jel’ je vidiš sada?

– A-ha.

– Opiši mi to što vidiš.

– Grize te sitnim ujedima po vratu
i na dnu leđa, topi prolaze između
prekrštenih butina…ne, nemoj još!

– Šta?!

– Oh, prekasno!

– Nema je više! Šta se desilo?!

– Prebrzo… Ništa.

– Šta to znači?

– Ništa neobično. Želje se nikada ne ostvaruju.
Samo ti daju da osetiš ukus onoga sto želiš.
Kad bi se ostvarile, prestale bi da postoje. Samoubistvo želja,
poništenje i negacija sebe, a to je nemoguće.

– Sad si našao da filozofiraš? Ponudio si
da mi ispuniš želju,
što je nemoguće kao princip, i još mi
govoriš da si me prevario?

– Nisam rekao koliko će dugo trajati. Ti si samo
htela da poželiš Nekoga, i On je došao.

– To su priče za malu decu. Faktički,
izneverio si obećanje.

– Ja sam samo običan pijanac koji
ovde dolazi svakog dana. Ispunjivanjem želja
se bavim samo u posebnim prilikama.

– Kao?

– Kad se pojavi neko koga poželim.

– Pijanac i nemoralan. Šta bi me sprečilo
da te pretvorim u žabu s rogovima, stavim
u prašnjavu lampu i bacim je u pećinu
usred pustinje?

– Ništa. Dođi sutra opet. Ispuniću ti još jednu želju.

– Istu?

– Koju god poželiš.

– Koliko će trajati ovog puta?

– Mnogo duže.

– Dobro. I ja neću zatvarati oči.

Advertisements