Samo par reci, ili recenica

Zapitam se povremeno gde je jedna devojka na ciji sam blog naisla slucajem prosle godine, za koju znam da je nekad hodala ulicama Zagreba, i nekim drugim ulicama, i stizale bi je teskobne misli redovno, a ona je umela da tu teskobu opise na nacin koji je meni pevao u usima i u grlu a nekad bih izmrvila to pevanje i prstima, ali bila je sklona otvaranju blogova i njihovom zatvaranju nedugo zatim, i sada priznajem da pomalo brinem o njoj. Ne zato sto ne verujem da ona nema nekog blizeg da o njoj brine, pa i proveri da i dalje redovno hoda ulicama Zagreba ili nekim drugim ulicama, vec zato sto je bilo neceg u tom pevanju, i hodu ulicama Zagreba i nekim drugim ulicama,  za sta znam da moze da se nastavi i traje decenijama, ili se prekine jos koliko danas.

Advertisements

Damage

Those we love
walk in freely
through the gates
of our walled cities
They seem to carry
with them everything
These beautiful people
who make a pattern
all their own
in the fabric
that covers and drapes
our hiding place
Where they touch
the new growth begins
Where they rest
the new shape forms 

But when they tear away
they take more than
what was theirs