Otvara prvu stranu, vidi svoje ime i smesi se. Cita polako, reci nezgrapne na njenom jeziku ali ne okleva, pobrka koje slovo povremeno, i kaze znacenje sa znakom pitanja – nagadja vise nego sto zna – ili pita da prevedem. Kod svakog prevoda se smesi zadovoljno. Svidja joj se. Odlazi na prvu stvar.
„Mmmm…“ izgovara dramaticno, i krece sa citanjem, polako, pruza mi priliku da ispravim i prevedem ako mi klimne glavom i pogleda me znacajno. Smejulji se. To je iz pesme, objasnjavam, u kojoj Dinah Washington to radi maestralno.
„Ah, zbog toga znaci,“ opravdava izbor. „Decaci“ su joj tek smesni. Ali privlaci je poznata rec – asfalt – i onda zastane kod linije „prefinjeni hod moje majke“. Prevodim. Klima glavom, razume. Dodajem – znas da je moja mama bila jako lepa. „Znam, naravno,“ klima opet glavom i ne skida pogled sa stranice, i vise nista ne pita. Polako sklapa knjigu i odlaze je na stocic. Na TV-u se odvija program za malu decu i ona uziva. Svaka na svom mestu, cuvamo sve sto se sacuvati moze.
Mmmm…
Ms. Dinah Washington peva
Mad About the Boy
I ja zazmurim kao da pred sobom imam mikrofon
I pozelim da svi muskarci opet postanu decaci
Mmmm…
Vazduh mirise na vanilu
i biber na mom jeziku
Zene tope asfalt sporim koracima
u crno-belom filmu svacije mladosti
Prefinjeni hod moje majke
po ulicama mog detinjstva
Ko ga jos pamti osim mene
Seksepil za vecnost
A mogla sam se zvati kao ruska lepotica
ili holivudska diva
Zauvek ce ostati misterija
da li bi u Americi leta ’69-te
southern belle Balkana
ostavila muza
i otisla da okusi slobodnu ljubav
Ja bih
Jedna druga Gloria
je jednom rekla da ce, kada ostari
nositi mini suknju i dobacivati lepim decacima
Ona je Amerikanka, oni uvek izmisljaju
i vole da budu u centru paznje
Ja ne znam sta zelim
uhvacena u nistavilu izmedju dve kulture
i sa nasledjem kome dugujem
ovu mesavinu mizerije i radosti
Neko je negde uvek budan i sabira moje dugove
Ne, nista ne priznajem
samo razmisljam da li ce jednom neko
i ove ulice pamtiti moj
prefinjeni hod
Mmmm…
Too much jazz
Proza neuroza 
..шта рећи, Ивана, на Ваш текст, песму која следи и фотографију прелепе жене у купаћем костиму (какав је и моја мама имала, само жутом, била је лепа тада али није хтела да носи своју лепоту, повучена у себе као препелица) – свеукупно је за стојеће овације и бис, једнако као што се надам и другој половини приче о кажипрсту, мраву и коприви 🙂
Али све ово Ваше горе је исувише интимно, дирљиво, па морам мало окренути на шалу, на реакцију Ваше клинке: и моје цуре су, као мале (ма, тек данас!) занимали дечаци, само су их тада називале Бечаци..
Песма Дајне Уошингтон асоцира блузом на Били Холидеј, али по звуку и на другу песму: Nature Boy, само прво послушајте школско извођење Cher (немојте се унапред смејати) а тек потом Боувија. Најлепшу верзију ове песме по мени је снимила Сара Вон 40-тих, током забране снимања плоча, али ту верзију сам изгубио 😦
На тему бечаца ту је и романтична Кони Френсис, са ‘Where the Boys Are’. А Глорија Свансон је била мало дете за Ме Вест. Асфалт јесу топиле пете штикли. Џеза, ваљда, никада превише, нити довољно
Sinoc sam, MuadDibe, bila u drugacijem raspolozenju, i sada sam rascistila sa sobom da je ovo siroki veliki svet i fotografija isuvise vazna i intimna, i resila sam da je sklonim. Pa sam malo pod istovremenim utiskom sopstvene nelagodnosti i smeha koji mi zubori u grlu pred ‘becacima’. Klinke su Vam fenomenalne! I moja klinka i ja izmisljamo reci zajednicki, nekad ona, nekad ja, ali uzivamo u njima zajednicki. U stvari je izmisljanje reci jedno neverovatno uzivanje za svakoga, samo ne znam da se ljudi time lako i otvoreno bave.
I sada kad ste uveli i Vase klinke, sasvim je jasno da ono sto je klinka sinoc mislila nije ono kako sam ja razumela. Ona POZNAJE becake, a ja se necega prisecam, i to verovatno pogresno. Nije cudo da se smeskala 🙂
Ne, ne, klinke su apsolutno neverovatna, zasebna vrsta u vrstovniku sveta.
Kako su majke bile lepe, zar ne?
Pogledacu ako uspem da nadjem te druge pesme koje pominjete, jednu znam a za ovu drugu nisam sigurna.
Druga polovina one price ceka neke nove generacije. Tako jedino moze, i treba. Ima puno lepote u takvom jednom redu u svetu.
Ah, zaboravila sam sasvim tako lepu pesmu! Dugo je nisam cula, i ovo je bas prijalo. Hvala i ovog puta!
Magical.
Nature Boy
There was a boy
A very strange enchanted boy
They say he wandered very far, very far
Over land and sea
A little shy
And sad of eye
But very wise
Was he
And then one day
A magic day he passed my way
And while we spoke of many things, fools and kings
This he said to me
„The greatest thing
You’ll ever learn
Is just to love
And be loved
In return“
Знате шта, Ивана, одлука јесте свакако Ваша, а ја мислим овако: тај широки, велики свет би баш имао разлога да се диви лепоти једног осмеха и става ако бисте вратили опет фотографију (да се разумемо, ја бих на своме блогу кога немам поставио такву слику своје маме, што н’умем 😦 , плус једну где њих пет позира, онако укосо ка камери, усправне са рукама за леђима, све у таквим костимима а испред и испод њих седи једно клинче, мрко и надурено се по сваку цену угурало у кадар;
полако скенирам неке драге фотке и свака ме врати у то неко време када су/смо сви били лепи. а сви млади су лепи, радост самопоуздања долази изнутра. и услед незнања шта предстоји. али слике морамо чувати, сетимо се репликаната из ‘Блејд ранера’, има таквих око нас колико хоћете.
И прекрасне музике. Песма из Вашег поста ме одмах подсетила песме Nature Boy мање по наслову, више по силно молској количини повисилица и снизилица 🙂 и по томе што је тешко отпевати како ваља а да не буде при томе сладуњава, као верзија Нет Кинг Кола. Отуда унапре извињотина што упућујем на верзију Шер, која је школски одрадила обавезни део; а ако дођете у прилику, послушајте дотичну воштану само са Бон Џовијем како изводи ‘Бенг, бенг’коју је, пак, сладуњаво певала Ненси Синатра – е, тамо има и нимало пластифицираног умјетничког дојма (уосталом, и сам наслов је довољно смислено безобразан 🙂 ..одох у ширину, по обичају.
А наше девојке су наш осмех: у њиховом раном пубертету, ишли бисмо до мојих на недељни ручак чамцем преко Саве па пешке преко Аде: старија близнакиња, она стидљива, бацила би око у страну на бечаЦе који играју фудбал и промрмљала у шали: ‘Ммм… ловиште!
Citala sam bila jutros nesto, i zamracio mi se horizont. Jeste, pokusavamo sa lepotom, ali…
Znam o cemu pricate, ali ne ide. Nikad u tome necu imati racionalnu reakciju. Nisam vise hrabra, to je to.
Loviste, znaci. Neverovatne su. Hvala kako me lepo zasmejavate. Bude mi nadu u bolje sutra 🙂
Cher mi se u stvari dopala. Jeste malo preozbiljno pristupila ali jeste lepo.
U pravu ste, uopste nije lako takve vrste pesama izvesti a da se uziva istovremeno u svemu, i ne ide u sentimentalnost.
Gledala malo veceras delove dokumentarca o John Phillips-u, i The Mamas & The Papas. Kako su mi lepe te njihove harmonije. Timeless.
Ako nemate nista protiv, objasnicu mojoj klinki izuzetnost izraza ‘becaci’ 🙂
Нисте више храбри? А да упитам, да ли се ико овде код Вас на блогу икада похвалио како је храбар – уколико јесте, свака част: ја нисам, само не бих о томе, то је свакодневница и није весела.
Мама Кас & компанија: ако постоји Рај, тамо ће пуштати њихове студијске снимке (уживо су умели да звуче ужасно!).
И немојте, Ивана, никада више питати имам ли ишта против, као горе: па ми овде слободно разговарамо (згодно је што слободно на енглеском звучи и бесплатно) – дакле слободно и опет слободно размењујемо нека лепа зрна – једно је семенка бундеве, друго леблебије, треће нешто вредније.. Ко мери, нека му је на част.
А један бечац се лепо показао ових дана, после шест месеци забављања; моје је пак, да као мргудни отац, то само прогунђам 🙂
Ma pustite (i prastajte), ne znam sad sta sam mislila sa time gore, valjda nesto humoristicko, jer osecam prirodni talenat kod Vasih cura pa to treba ceniti 🙂
Za tog becaca sto Vam je dosao posle pola godine, obavezno da budete mrgudni. Ne moze da skodi. Nikako ne moze da skodi 🙂
Uh, necemo o hrabrosti, u pravu ste. Cini mi se da ona osnovna zahteva reakcije po svojoj prirodi, znate ono kad kao deca pridjemo nekome ako place, a kad odrastu, ili je tako danas, ta deca porasla u ljude zaobilaze i prelaze na drugu stranu ulice. Valjda da ne cuju.
meni se cini da te moje prirodne reakcije, od kojih sam neke sacuvala, vrlo malo imaju mesta u svetu. Ili idu meni na stetu. Pa se uvek osecam lose naknadno.
Ovo zvuci previse dramaticno, ali razumecete, verujem.
Ja cesto puta pustim sebi Mamu Cass i drustvo kad me uhvati nesto da mi nista ne pashe kako treba. Dobro ste ih zaposlili – u Raju. Prosto me otope.
Jedan veliki i topao pozdrav 😀
Nikako da sednema i nesto pametno 😀 prokomentarisem, ali sam zato uzivala u vasim komentarima…
Imamo male praznike sve po nekoliko dana u komadu, a vreme je prekrasno pa smo na jezeru i na biciklama …. Cim se skrasim ponovo kod kuce eto i mene u vasem drustvu…
Pozz
Nisi mogla lepse da nas pozdravis 🙂
Uzivajte, retko da se moze naci nesto lepse od te kombinacije koju si opisala. A i treba umeti 🙂
Pozdrav i tebi, i to topao (krenulo je leto ovde, bice 29C danas).
Google nije mnogo pomogao sa prevodom, nisam jasno razumela. Ali ime bloga je nezamenljivo 🙂
Cutim i pusim, ono sto procitah i ovo sto slusam (ponovo) daje „jutarnjoj“ kafi posebnu aromu.
(za nas iz pasivnih krajeva: http://www.dailymotion.com/video/x3eg6h_dinah-washington-mad-about-the-boy_music)
Drago mi je, portose. Ovo je bio teskt intimniji nego inace, a da ne znam kako.
Ni ovde se vise ne otvara video. Probacu da ga promenim. Nije lepo to kako stalno nesto ukidaju.
Pa, tako je i najbolje i najlepse, kad dodje neocekivano.
Vec smo pricali o problemima svideo klipovima. Ovaj link koji sam ostavio juce radi (za sada).
A opet cu ponoviti, zbog drugih, ta ogranicenja se mogu lako prejebati proksijem, al to (me) iritira, vise principijelno nego tehnicki.
Ja do pre nekoliko meseci nisam uopste kacio klipove, nigde, nekako mi je bilo simpaticno da zauzmem stav prezira prema tome, i kacio sam iskljucivo muziku u audio formatu, dizao ono sto imam, nije mi bilo tesko to da radim ni dok sam imao dajalap konekciju.
A onda sam, posle par sati seksa sfejsbukom kad sam tako pokusao da ubacim neki dzez, neuspesno, krenuo linijom manjeg otpora i preso na jutjubeta.
I sinoc bas nesto kontam, da se, iako cesto spotovi znaju da budu fenomenalni, vratim audio varijanti (na fejsu, ovde nemam problem), tako sto cu dizati muziku i jednostavno samo kaciti linkove ka tome, iz prostog razloga sto vizuelno cesto skrene fokus sa same muzike.
Video mi cesce smeta nego sto prija, muzika je zanimljivija, iako ima dobrih spotova. Nisam se trudila da naucim kako da postavim audio stream ovde, ali mislim da to vise ne moze. Minimum tehnike, je moj moto. I sve dok funkcionise.
Link iznad opet ne radi. Mislim da je u pitanju to sto je postavljen od strane muzicke kompanije, a ne nekog individualca. Steta, kvare mi koncepciju.