Mala prica

Ana, junakinja ove price, je uvek zurila. Hitala je – napred, samo napred – i da li je jurila za necim, ispred necega, ili nesto trece, prica nije znala. Prica se trudila da odrzi korak, ali je uvek ostajala pozadi. Zadihana, ne malo obeshrabrena, prica je jednog dana izasla, i ostavila Anu da trci svojim pravcem, njoj je bilo dosta. Otisla je do parka i kioska da kupi sebi Koka-kolu, prosetala okolo, svratila do penzionera na klupama, zavirila u kolica mladim majkama. Kad se vratila, da proveri da li je Ana izasla sasvim iz njenog skripta, videla je gde sedi na jednom kamenu, izuvena i nagnuta nad jedno stopalo.
„Sta se desilo, Ana?“ pitala je.
Ana se okrenula cuvsi svoje ime. Bila je to ne narocito lepa devojka, sasvim obicnog izgleda u stvari, mogla je takvu da nadje bilo gde, zakljucila je prica. Ovo je bio prvi put da je videla Anu – do tada je gledala samo otpozadi. Ana se osvrnula vise puta, zbunjeno zagledala okolo, i nikoga nije videla. Prica je bila previse mala za nju.