U balansiranju sa porocima

Pocela sam da jedem chips. Nikada nisam jela chips. Pocela sam da jedem chips, i krijem od deteta, da ne pomisli da sam licemerna, ili da nesto nije u redu sa mnom. Moguce je da mi je potrebno vise proteina. Posle godina vegetarijanstva utrosi se strpljenje organizma. Ali ja ne jedem vise proteina vec jedem chips. Kupujem onaj upola slan jer od onih uobicajenih mi se razbole nepca i jezik. Prilagodila sam porok sebi a ne sebe poroku. Mislim da je to vrlo vazan element u izucavanju poroka. I cesto se ignorise. Kao sto svako ko sebe baci u porok ignorise ono sto bi ga oducilo od poroka i pre nego sto mu skine poklopac, a svesno radi sve ostalo, ukljucujuci odbrane poroka. Da ne preterujem ipak – chips, porok? Mozda, malo. Ali stvar je u tome da me muci negde nesto – u krvi, u mozgu – i ja umesto da popricam sa organizmom, jedem chips.

Moram da priznam da ima zadovoljstva u tome. Kad sam vec uvela poroke, o kojima zaista malo znam jer sam slucajnim zrebom sudbine sklona samo zdravoj hrani, cuvam se gadosti kad mogu i gde mogu jer me odmah zaboli stomak, pijem vrlo malo jer me cim popijem malo vise ubije stomak – i uopste je moj stomak glavna linija odbrane mog mentalnog i fizickog zdravlja – dakle, o porocima mogu da pisem na osnovu chips iskustva, i to je dobro, naci dobar ugao za posmatranje (jer se inace malo stidim cele stvari). Prija mi da nisam tako dobra. Mozda zato sto kao dobra, a dobra jesam, imam previse problema. Ne bih mogla da izaberem neki bolji/gori porok jer su vecina poroka prilicno djubretarska skupina ekscesa loseg mirisa, ogavnog ukusa, bez estetike ili prosto ruzni, i krajnje nezanimljivi.

Zadovoljstvo nije veliko. Chips nije tako los, ali bi mogao da bude bolji. Ili meni treba nesto bolje. Ne mogu da kazem da nikad nisam cula za cokoladu ali to vec znam – tu nema poroka za mene. Cokoladi pristupam kao pravi, pravcati connoisseur, iako nisam poznavalac. Inferiorne ne jedem, a one dobre samo pomalo, ne treba mi vise. Uzivam maksimalno. To nije porok. Ne naginjem ni takvom bezlicnom opravdanju – da mi je potreban porok, bilo kakav. To je mass marketing nonsense. Ja znam da meni kao ni drugima ne treba puno. Nije tesko ni posegnuti za dobrim, stvoriti sebi hobi, opsesiju, koji se bave zaista dobrim stvarima. Ne zelim ni poroke da naslikam drugacije nego kakvi jesu, narocito jer od njih, i zbog njih, mnogo ljudi pati, ali znam, osecam da mi je potreban negde neki bolji balans.

Advertisements