I ovo su pesme s juga

Prebirem svoje snove. Bila sam ljubomorna prosle noci. Mrzim kad mi se to desi. Sakrijem se tada da me niko ne vidi, dok ne prodje. Ljubomora je kao sto zamisljam da je morao biti pojas cestitosti. Tudji okovi. Ne volim da me bilo sta zulja. Otresam ruke od snova i pustam muziku.

 Sarah Vaughn peva „Boy from Ipanema comes walking and…’. To je to. Suncani prolaznici i okrugli stocic za smeh i saputanje. Kod kuce ceka jedan od onih dugackih stolova iz italijanskih filmova, oko koga sedi gomila nasmejanih ljudi, i hrane jedni druge iz velike serpe na sredini. Vino dolivaju muskarci. Deca trce okolo i sunce im blista u ocima. Senku bacaju vinova loza i cempresi. Jednom kad budu snimili film o Valandovu, ta scena ce biti iz italijanskih filmova i Valandova. Na trinaestom spratu iznad ulice, mom detetu i meni nedostaju takve scene.

 Bile smo na jugu proslog leta. Tamo te grle preterano, a vole i da stipaju decu. Poneke tetke i grizu! I vidis im po ushicenim ocima da bi jos. Ljudi na jugu se dodiruju cesto. I gube zivce, bar jednom dok velika kazaljka napravi krug. A kad posle nekoliko dana odes od njih, svet ti izgleda strasno prazan. Objasnila sam svom detetu da se to zove temperament i da joj je majka s juga, sto je konacno razjasnilo neke stvari medju nama.

Nekoliko dana kasnije, kupanje pred spavanje i ona na ivici suza, ljuta i povredjena, izrice optuzbu i upire prstom ‘Ti si s juga!’ Zanemela, ubledela, otvorenih usta, smeh mi se prvo stvorio u dubini stomaka pa eksplodirao operetski glasno, uprkos tuznom detinjem licu.
‘Posto sam ja s juga, i ti si.’
‘Ne, ja sam iz Toronta!’
‘Jok, ljubavi, you are from the South too!’
Kikocemo se na klizavom podu kade i prskamo vodom.

 To nam je najnoviji porodicni manifesto. Pokusala je da ga objasni i deci u skoli, narocito kad je htela da sve bude po njenom, ali su je oni samo bledo gledali. Cak i devojcica iz Urugvaja. Jug ili imas u sebi ili nemas.

Dogovorile smo se da cemo svakog prvog petka u mesecu pozvati prijatelje na snimanje filma s juga. Nemamo dovoljno dugacak sto jos, pa ce morati da sede zbijeni, a poneki i da dele stolice, sto ce ih naterati da skinu okove, smeju se preglasno i zaborave da su do juce bili nedovoljno voljeni. Posle, uz kafu i kolace, dok Sara sedi na plazi, prebiracemo snove i pricati o vinogradima.

Advertisements