Blogovija

Individualni blogovi su kao bogovi – ja, ja, JA. Okupljeni blogovi su kao drzava. Drzava nije zbir individualaca, tako ni okupljeni blogovi nisu zbir individualnih blogova. Blog u drustvu i blog u svojoj sobi nisu isti. Prvo ce onaj koji je drzavu osnovao urezati svoj lik i delo, sto je pocetak svega. Onda ce poceti da okuplja i druge, da ga gledaju, dive mu se i to divljenje sire, uz dovoljni bandwidth da sire nesto i od svog samoljublja, pa i njima da se pomalo dive. Postoji tu neka evolucija, jer ona uvek postoji, ali sa takvim pocetkom do cega ce se doci? Zaista.

Blogovi individualnih ljudi u drzavi blogova ne lice puno na njih. Od b(l)ogova, postali su gradjani bloga. Nekad je izricito receno kako treba da se ponasaju, tj. zna se Ustav, i kao i sa svakim zakonikom, neki ce ga slediti doslovno, neki ga prilagoditi sebi a neki ce odmah krenuti da ga menjaju i ruse. Nekad nije receno, ali je dat primer, jer na primeru se najbolje uci. Takvog te volimo. Medju ovim modelima nema puno razlike – blogovi su vec dosli prilagodjeni. Oni znaju kako da se ponasaju. Po potrebi ce izvuci zicu koja najbolje zvuci u datoj drzavi blogova. Ili ce zaostriti olovku. Ili ce izneti svoju najbolju sliku. Kao u erekciji, poslusna topla blogovska krv ce se usmeriti ka zeljenom performansu. Drzavu cine gradjani cije redovne erekcije ih usmeravaju ka zamisljenom cilju kome je najvaznija osobina da je zamisljen.

Moguce je biti gradjanin vise blogovskih drzava. U svakoj ce nositi malo drugaciju uniformu, jer svaka je zastava drugacija. Ne prilagodjava se drzava blogu vec b(l)og drzavi. Tako je u Blogoviji. Za uzvrat se gradjaninu bloga garantuje da ce ako istraje i postuje pravila jedna od ulica glavnog grada bloga biti nazvana po njemu i svi koji ga poznaju i vole ce mu se u toj ulici diviti. On ce cak moci u toj ulici da sagradi i kuce koje su dosta moderne, neobicno moderne, ali ako ne voli moderne one mogu da budu i nemoderne – sve je to njemu ostavljeno da bira. I gradjanin bloga ce imati pune ruke posla da odrzava i gradi svoju ulicu, koja ce postati ono sto sve ulice postanu – putevi kojima se stize od jedne tacke do druge bez veceg razmisljanja zasto bas tuda vode. I gradjanin i osnivac ulice, dok je jos uvek ziv, ce biti ponosan da je on tu ulicu sproveo bespucem, doveo civilizaciju drzavi takoreci, sve i da nije prokrcio prvu stazu. Tako se postaje gradjanin za primer – ili uspesan brand, uspesan gradjanin, uspesan b(l)og.

Oni koji se ne prilagode lutaju izmedju drzava. U nadi da ce pronaci svoju. Idealnu. Ili ce ona pronaci njih. Blog bez drzave nema razloga da postoji.

Advertisements