Pesnici, princevi i niske bisera

Od nacija velikih i malih koje idu sa imenima, nadimcima, mitovima, i uvek sa egom koji uveliko nadvisi sve ljude te nacije i kad bi se popeli jedan drugome na ramena, pa glavu i tako balansirali na prstima da budu sto blize trenutku koji neizbezno dolazi pre ili kasnije posle svakog pentranja drugim ljudima na ramena pa glavu – danas sam cula za jednu koja se odaziva na ime ‘nacija pesnika’. Ne znam ko bi se svojevoljno pretvorio u naciju pesnika, pre bih rekla da je to utesna nagrada – ako ne mogu da budu ratnici, ili trgovci, moreplovci, onda tek mozda dodju pesnici- ali to je neprovereno. Nacija pesnika je Somalija. Na stranu, ako je moguce, TV istorija, Somalija je zemlja izuzetne oralne tradicije. U njoj je oduvek bilo ljutih plemena i nerasciscenih racuna – ratnika – i ratovalo se medju sobom, sa Britancima, Italijanima i svima drugima koji su trazili sta su trazili po Africi, ali su istovremeno i neretko u jednoj istoj osobi uzgajali i pesnike. Odvajkada. Toliko je pesnistvo deo njihove kulture, najuspesniji i najvoljeniji su imali kultni status, a njihove pesme i poeme su recitovali vrsni izvodjaci sirom zemlje, postovani i obozavani od strane svih. Somalija je tek 1972. godine dobila prvu pisanu verziju svog jezika. U medjuvremenu – unazad do ljudskih pocetaka – oni pevaju sa izuzetnom elokventnoscu i pamte sve sto je bilo vredno pamcenja: ljubav, ratove, lepotu…

Pesnistvo je jednako rasireno i medju zenama, ali se ono smatra manje vrednim kako bi se i ocekivalo u tako jednom muskom sportu, medjutim danas na jednom blogu, gde sam sve ovo procitala, naveden je bio i prevod zenskog pevanja kojim su one 1992-ge izasle pred vojnike spremne za jos jedan medjuplemenski rat, i razblazile (za neko vreme) ljutu krv. Epski tragicna i dirljiva humanost i molba:

Oh Dahir! Shatter not my newly mended heart,
Force me not to the refugee life,
Where cold, hunger, and misery resides.
For I have tasted the comfort of home. Oh Dahir!

Oh Dahir! Kill not the surviving heroes
Who miraculously escaped death.
Crush not the handicapped ones,
For they have barely recovered. Oh Dahir!

Oh Dahir! Young man with the gun,
Whom are you shooting? Me?
For there is no enemy in sight.
Have you ever seriously wondered?
What became of our brave comrades?
Whatever happened to all our buildings? Oh Dahir!

Ne znam da li ce svet sa svim svojim vrsnim pesnicima ikada sakupiti dovoljno reci za izvinjenje svojim zenama.
Potom sam se setila da sam nedavno citala o jednom Somalijcu iz Toronta, ciji se hip hop smatra poezijom, i koji dolazi iz porodice u kojoj je njegova tetka bila najcuvenija pevacica Somalije, a majka priznata pesnikinja. U usmenim kulturama, kaze, put do sazrevanja za mlade muskarce ne dolazi kroz cepanje geta na moj i tvoj deo i misice, vec elokventnim evokacijama. Idealno sklopljeno detinjstvo medju zenama je jedno za drugim izgubilo svoje lepe komadice zivopisnih boja, i on je sa 8 godina postao vojnik ulice. Do 13-te godine, kada su otisli iz Mogadisa poslednjim komercijalnim avionom, nije bio ubijen ili osakacen jednom od onih slucajnosti koje u ratovima nikada ne mogu da nadju svoje ‘zato’. U Torontu je prosao kroz faze odrastanja imigrantske dece u getu – bande, kriminal, zatvori za maloletnike – i onda je odjednom porastao. Oduvek je znao da je pesnik, kako i prilici decaku iz takve tradicije, ali ovde je morao da usvoji novi jezik, jer pesnik bez jezika ne postoji. Kad je izasao iz jedne price, krenuo je da upozna svet. Prvo je putovao po Americi, pa u Evropu, i tu su ga sticajem okolnosti pozvali da nastupa na velikoj proslavi u Zenevi u vezi Ujedinjenih Nacija ovog-ili-onog manje ili vise uspesnog tapsanja po ramenu. Sve je bilo dogovoreno, odobreno i onda je on na sceni presao na free-styling – o masakrima, nepravdi i samozadovoljnoj birokratiji. Od prvobitnog soka do ovacija u publici proslo je vrlo kratko. Svako ceni dobrog pesnika uz bezopasni entertainment.

Prvi album je nosio naslov ‘Dusty Foot Philosopher’. Drugi izlazi uskoro pod nazivom ‘Troubadour’. K’naan:

http://sanseverything.wordpress.com/2008/12/28/a-land-of-bards/

Advertisements