Ego tripovanje & wimp effect

Jedna od pojava koje su obelezile kasni 20-ti vek u ovom delu sveta je samopoboljsanje, ili napredovanje ka bez-egu kroz idolatriju svojstva, posebnosti i nekog spiritualnog paprikasa, sto je sve dosta komicna stvar u ovakvom vrhunski egotisticnom drustvu, ali nikome nije mnogo do smeha ovih dana, osim toga ovde ljudi masovno volontiraju i daju pare u dobrotvorne svrhe i mada se tome podsmevaju sirom sveta ne znam da im je iko rekao ‘hvala, nemojte’, ali to je za drugu pricu.
Ja poznajem cak dve osobe koje se time profesionalno bave. Jedan od njih mi je prijatelj, a ovaj drugi samo poznanik, i posto se vidi golim okom da ne verujem u Isusa, vidi se i da nisam trziste za samopoboljsanje po uputstvima vec da to radim nevesto, kako stignem, i ako stignem. Hocu da kazem da su njih dvojica pametni momci i nikada nisu tracili vreme na prodaju svoje robe u mom inertnom okruzenju. Jednom u nedelju-dve stizu u moj inbox od njih mail-ovi poslati na veliki broj adresa, i uvek postoji opcija da se ispisem. Dopise nekad citam, nekad ne, nekad imaju dobrih elemenata, desi se i da mi idu na nerve, nekad me fasciniraju pristupom, a jos fascinantnije je kad cujem da pristup radi uspesno. Uspeh i ljudska bica je jedna od onih filozofskih misterija sa bioloskom osnovom koje se sjajno izucavaju u ogledalu, i verovatno ce ostati medju popularnim temama i sledecih par miliona godina, ili sve do konacnog mraka. Ova dvojica su jako fokusirana na uspeh. Svoj, moj, svaciji. To je samo po sebi veliki korak napred za moj optimizam.

Kraj jedne godine i pocetak sledece je datum koji se ne propusta u takvom biznisu. Iako se poznaju i saradjivali su jedno vreme (i verovatno citaju sta onaj drugi pise) ovim povodom su se zanimljivo nadovezali. Prvo se pojavio Stuart. On je Novu godinu predstavio svojoj publici u obliku igre:

Ko se usudjuje da uradi sledecih 10 stvari:
1. Napise svoju licnu savrsenu smrtovnicu. Na jednoj strani max. Kako bi se dakle predstavili svetu kad vas vise nema.
2. Upise kurs na kome ce uciti nesto novo. Vestinu, jezik, ples, sto god.
3. Eliminise iz zivota jednu stvar za celu godinu. Pice, osobu koja iritira, naviku, vrstu hrane…
4. Isplanira i okupi ljude na jednoj party koja bi se tematski zvala ‘I love you, man/woman’. Okupiti pet do deset osoba, ustati, i reci svakoj od njih zasto i koliko ih volis. Ako ne umes, ili si emotivno zategnut i gubis glas na bitnim mestima, onda zapisi pa im uruci neka citaju dok ti biras muziku, ali ne oklevaj, vec uradi sada.
5. Izadje sam(a) sa sobom jednog dana u januaru. Bukirati dan odmah, i sesti pa isplanirati sve sto volis da radis. Na kraju dana, napisi sebi poruku. Dok pises, osvrni se na ono sto zelis za ostatak svog zivota.
6. Ode u banku i zatrazi da automatski skinu sa racuna svakog meseca izvesnu sumu i odvoje na stranu. Na kraju godine od tih para kupiti nekome poklon za koji oni nikada ne bi nasli para ali ga puno, puno zele.
7. Nauci jednostavan trik sa kartama i pocne da ga izvodi u drustvu.
8. Zapocne konverzaciju sa nepoznatom osobom jednom nedeljno.
9. Kupi kartu za predstavu ili happening na koji nikada ne bi normalno isao.
10. Javno kaze kad nesto nije u redu. Kako kaze Stuart: ‘You are too big to be small’.

Par dana kasnije, Nova godina je stigla, sveza, tek otpakovana, i pojavio se i Danish. On zna da su planovi vec napravljeni, i njegovi saveti su se sveli na prakticne stvari tipa: kako povecati sanse da se to sve ostvari. Ne, ne – kako osigurati uspeh svojih planova. To vec bolje zvuci.

I on kaze ovako:
1. Budite specificni. Odrediti izvesne parametre, uze ili sire, ali zumirati na konkretne ciljeve.
2. Ciljevi treba da budu od opipljive vrste. Ili se mogu meriti, ili se mogu pokazati prstom, ali nikakvo crtanje u vazduhu.
3. Podici guzicu i baciti se u akciju ostvarenja. Potom plivati.
4. Biti realan. Niko nece podici guzicu, baciti se u akciju i plivati cele godine oko necega sto je nerealno.
5. Godina ce proci, kao i svaka druga. Iz tog a i drugih razloga, postaviti cilj i dati mu datum u ruke. Morace da ceka toliko dugo, i ni dan vise. Da ste vi cilj, cenili bi takav dogovor. 

Momci su ovo sjajno izveli. Da preciziram: nasla sam se kompletno zatecenom. Jer sa izuzetkom par stvari sa one prve liste koje inace radim i nisu mi teske, sve drugo (ako resim da im pokazem da umem da se igram) zahteva da se poboljsam. I to ne malo.  A ako je meni tesko, kako ce onda drugi, koji nisu upola tako dobri kao ja?! Briga za druge na stranu (Danish insistira da nema poredjenja) – ispada da je ‘samo’ u samopoboljsanju* glagol. I to tezak, mracno naporan, mucki, krvavo misicav, motiku-u-ruke freakin’ glagol. I uspeh je jedan isti takav &^%$#@ glagol. Obicno ljudsko bice a toliko *&^%$#!#$%^&* glagola! I ‘obicno’ je verovatno glagol, i ‘ljudski’, a ‘bice’…pa da – glagol. Cini te ono sto cinis. Necinjenje, apstinencija od cinjenja, uzdrzanost ili neopredeljenje po pitanju cinjenja, razmisljanje i razlicite vrste refleksija na temu cinjenja ukljucujuci cinizam, ironiju i blago mrstenje… nema tu glagola. Bezglagolna zona. Wimpland.

*’poboljsanje’ je slag na torti, kad se zavrsi argatovanje. Ako ti je jos uvek do slaga, ili torte.

Advertisements