Disco vs. Punk

U ovom uglu imamo:

Punk = angry white boys’ music, tj. osveta mrguda.

U drugom uglu:

Disco = music for mama’s boys’ night out.

Punk je prirodna progresija rocka. Od kamena postao, kamen ostao. Za kotrljanje kamena bes je najbolji talenat. I gle, mikrofon trpi svasta. Gle squared – i publika trpi svasta. I struja je tada bila jeftina.

Saturday night  je fundamentalna kategorija  u staleskom drustvu. Okupas se, obuces cistu odecu i izadjes medju svet koji se isto tako okupao i presvukao. Topla voda je davno izmisljena.

Protest? Sta – svet ne valja? Dajte mu srednji prst, od toga ce svima biti bolje. Marie-Antoinettes postmoderne.

Disco je morao da pukne kad je muski dekolte dosao do pupka. Dr. Kinsey je nesto slicno rekao: ili tesne pantalone ili visoke stikle – i jedno i drugo ne moze! Za to trebaju siri kukovi.

Punk je kao sport – za momke koji nisu dobri u drugim sportovima. Da i oni izbace energiju, i nadju devojke. Darvinizam bi to objasnio, ali nije pevljiv, i nema melodiju.

Disco je kao usecerena lepljiva bombona. Ili recima tetka Zorke, svacije komsinice: zivot je, sine, k’o kafa. Zasladi kol’ko hoces, i dalje gorchi.

Jasno je posle svega da poliester i pljuvanje nisu mogli da opstanu u istoj sobi, ili ringu, jer bi tu doslo do eksplozivne lancane hemijske reakcije izmedju te dve materije i… pop! goes the weasel.

Advertisements