Nastavak price

Breath of Life daje akronim bol. Ima smisla.  Ali sumnjam da su autori sajta i akronima upoznati sa nasim jezikom. Crni Amerikanci iz Nju Orleansa, muslimani, politicki angazovani, imaju vaznije preokupcije od ucenja slovenskih jezika u 21. veku, ali eto, naisli su na pravu stvar. I ja na njih. Njihov sajt u podnaslovu kaze: a conversation about black music. Dosla sam do njih trazeci info o José-u. On nije crn, vec je mesanog irsko-panamskog porekla, ali peva crnu muziku, koju sada ceo svet peva, no verujem da su braca Salaam vrlo probirljivi koga ce predstaviti svojoj publici. Na linku nize je njihov dopis o José-u, izuzetan i inspirisan:
http://www.kalamu.com/bol/2008/05/18/jose-james-%e2%80%9cthe-dreamer%e2%80%9d/
Sam sajt je riznica za svakoga ko voli takve stvari.

Izmedju ostalog, saznala sam da se pesma John Coltrane-a „Equinox“ u njegovoj obradi ne moze naci nigde, bar ne legalno. José-ova verzija (moze se cuti na linku za myspace u tekstu dva stepenika nize) je apsolutno neverovatna. Prica o ovoj pesmi i sama postaje legendarna, bar u tim krugovima. José je na Coltrane-ovu melodiju napisao svoje stihove. Inace i komponuje i pise originalne kompozicije kad ne radi vrlo originalne obrade. Poslao je svoj demo sa tom pesmom Gilles Peterson-u, poznatom i uticajnom londonskom promoteru koji ima svoju produkcionu kucu, plus radi i program za BBC radio. Gilles ne bi pogledao demo bez preporuke da nije video naslov pesme – Equinox mu je jedna od omiljenih. Nakon sto je odslusao prakticno mu je odmah ponudio ugovor.
Prvi album je bio u pripremi i sve je islo kako treba, kad su se obratili Coltrane zaostavstini da dobiju zvanicno odobrenje da pesmu (i jos jednu) uvrste na album, i da se originalni novi stihovi koje je José James napisao priznaju kao njegovi za buduce umetnike koji ce bez sumnje hteti da obrade bas ovu verziju. Coltrane Estate je rekao glasno i jasno ‘ne’. Nekoliko nedelja pre izlaska albuma na kome su te dve pesme trebale da budu udarne. José se vratio u studio i napisao jos tri kompozicije, koje su ispale fenomenalne, izdao album i Equinox izvodi samo live. (Zapoceo je nastup tom pesmom u petak uvece). Ni to nije sve. Prosle godine mu je izasla ploca – da, prava ploca – sa dve Coltrane-ove kompozicije: Equinox i Resolution, kao test pred izlazak albuma. U 500 primeraka. Ne samo da se ne moze vise nigde naci, vec ce se pretpostavljam za koju godinu placati suvim zlatom ako ko bude prodavao svoj primerak. Google je riznica, svet je pun prica, i ja se zaista, zaista nadam da ce José James postati u godinama i decenijama koje dolaze legenda savremenog jazz-a. A ako neko ko ovo procita poznaje ili ima nekog uticaja na Coltrane-ove naslednike, neka prilozi rec za dobru stvar.
Evo ga ovde kad ne izgleda kao da je pobegao iz skole da bi dosao na gig.

Jose James

Uopsteno

Prihvatam da svi moji pokusaji da kazem nesto smisleno a da se ne odnosi na mene samu su opsta prica. Kako je svet pun opste price. Jos se nije oporavio od one starogrcke a nove samo dolaze, dolaze, dolaze..
Ne znam otkud mi uopste poriv. Mozda od atrofiranog revolucionarnog misica. Srecom pa nikad nisam probala. Da budem revolucionar. Verovatno bi se ocekivalo da praznim pepeljare i perem kosulje. Nije to los posao kad nema boljeg, ali bi mi ubilo ideale kad bih ga radila za dzabe.
Odustajem od generalizacija. To cu proslaviti jednom prilikom. Trenutno, danas celog dana, slavim uz José-ov glas. Zanimljivo kako je sinoc moj friend nakon koncerta rekao, nakon duzeg perioda cutanja sa obe strane, da ne zna sta da kaze i kako da opise to sto smo doziveli. Bilo je tako cisto, to iskustvo. On ga nije ni video na sceni jer je skoro kompletno slep; sa distance nasih sedista sve su mu to bile samo mrlje, i samo je slusao.
Veceras sam gledala film „La vie en rose“ o zivotu Edith Piaf. Marion Cotillard je dala sve sto je imala, i hvala joj na tome.
Toliko prazne price a zivoti od stvarnih prica ustaju, ruse se, i svi dodju do kraja kao da su uvek znali gde on na njih ceka. Tudje price umeju da bole skoro kao svoje. A opste price bole drugacije, tako kaze na koricama.
Opet medju opstim pricama. Pa i kraj je jedno opste mesto. Sta sad, opste ili ne, price udaraju u realnost, kao pesnicama. Kad ljudi rade ono sto im se kaze ispadne zlo. Kad ne rade, i tada ispadne zlo. Kad bi opste price odradile to sto pokusavaju, ko zna.. Konfliktno. Konfuzno. Ko zna sta je sa Laurom.
Iskustvo od sinoc i glas od sinoc me prate celog dana. Mislim da se pred takvim talentom moze otvoriti svet. Ako se otvori, velike su sanse da ce ga progutati. Ako ne, sanse su da ce propasti na neki drugi nacin. Opste price su mozda samo sigurna mesta. Usputne stanice. Lice jedne na druge, svima su poznate, i niko se medju njima ne izgubi.